Говор мржње на мрежама – анонимност као оружје, трауме као последица

Далеко од очију, далеко од срца. По том принципу функционишу и друштвене мреже, које многи злоупотребљавају за јавно ширење говора мржње са анонимних профила.

Корисничка имена могу бити штит, али и прекидач емпатије и савести, упозоравају психолози.

Агресивној реторици на мрежама најчешће прибегавају они са бројним личним фрустрацијама. Утиче и низ других фактора.

"Од тога да ли се у самом друштву подстиче такав вид говора, а може зависити и од карактеристика саме личности. Могу бити укључени различити психолошки механизми као што су, на пример, пројекција своје агресивности, неких делова личности које не можемо у себи да поднесемо, пројектујемо на ту другу особу. Затим, може бити померање агресије. Ако смо у свом животу незадовољни или пуни неких фрустрација, можемо то незадовољство или фрустрацију усмеравати на неку лаку мету. Може бити чак и нека нездрава завист“, наводи психолог и психотерапеут Јована Пешић.

Иако је говор мржње посебно усмерен на групе које су различите на основу расне, етничке, сексуалне и друге припадности, жртве су све чешће и појединци.

А када су сами против свих, људи упадају у депресију, губе самопоуздање, боре се са доживљајем беспомоћности и срамоте.

Опасност од преливања мржње у реалан свет

Посебно је опасно што говор мржње може да мобилише на директну акцију, која се са мрежа прелива и у реалност.

"Изузетна потреба да се припада одређеној групи често се злоупотребљава и онда се кроз говор мржње људи поистовећују са истомишљеницима и удружују се око дискриминације. Знате, кроз говор мржње ми идемо од стереотипа, кроз предрасуде, до правог дискриминаторног понашања", објашњава психијатар Невена Чаловска.

Психолози наглашавају – ко има испуњен живот, не бави се животима других, посебно не на друштвеним мрежама.

"Речи људи су њихов одраз, а не одраз онога коме су упућене и, ако бисмо радом на себи дошли до тога да ствари које нам долазе од других не схватамо као да су наше, већ да су њихове и да оно што ми емитујемо другима смо ми, то би онда донело једну врсту олакшања да на неки начин се ипак заштитимо од тог спољашњег утицаја“, истиче психолог Нађа Тулић.

Заштита је посебно потребна деци и младима, јер су због недостатка искуства и зрелости најрањивији.

Међутим, нико није имун, упозоравају стручњаци. Негативни коментари никада неће сами изазвати поремећаје менталног здравља, али се никад не зна за кога ће бити кап која прелије чашу.