Формирање новог Савета РЕМ-а – осуђено на неуспех или корак ка независном телу

Новинар Политике Никола Тркља рекао је да је, по ономе што смо видели током јучерашње посете председника Европског савета Антонија Косте, формирање Савета РЕМ-а постало главна препрека за наставак европских интеграција и кључ за отварање кластера.

"На неки начин, што би клинци рекли, ми смо обрнули игрицу. Ја се сећам, пре двадесетак година, када је почео наш пут према ЕУ, стално је био условљаван различитом врстом захтева. Почели су са главним захтевом – ако испоручите Милошевића, ви сте на корак од пријема у ЕУ. Затим, испоручите Младића и Караџића, па смо онда дошли до тога, промените устав, то је главна препрека да бисте остварили главни корак према ЕУ", навео је Тркља.

Додао је да су и пре двадесетак година тадашњи европски званичници као захтеве испостављали и доношење нових закона у сфери медија.

"Тада је промењен сет закона, али наше искуство са променом тих медијских закона, по свему судећи, када гледамо из ове перспективе, било је потпуно погрешно. Ми смо били принуђени да донесемо две медијске стратегије. Прва је подразумевала да се држава протера из медија што је директно условило гашење више од 1.000 локалних медија у Србији. То је паралисало медијску слику Србије", навео је Тркља.

Говорећи о формирању новог Савета РЕМ-а, Тркља је оценио да ће се процедура формално спровести, али да је то осуђено на неуспех и пре него што је почело.

"Зато што је суштина промењена. Оно за шта је основан РЕМ и начин на који би требало да ради, то је сад доведено у супротност у односу на оно што би требало да буде", рекао је Никола Тркља.

Професорка Крстић: РЕМ мора да буде независан у свом деловању

Професорка Факултета политичких наука Александра Крстић навела је да РЕМ као институција мора да буде независан у свом деловању.

"Ја бих само подсетила, не само зато што су ту европски званичници који су то поменули, они су и прошли пут били укључени на свој начин, чини ми се, недовољно, рецимо у мониторингу оног претходног процеса који је спроведен од новембра до краја јануара, већ и у томе зато што сада постоје назнаке да ће ова, јако важна, прилика када се заправо бира свих девет чланова Савета РЕМ-а и они се једино бирају када се доносе нови медијски закони", навела је професорка Крстић.

Како је рекла, то се догађало само још 2003. године када је формирана тадашња Републичка радиодифузна агенција и 2014. када је први пут формиран РЕМ.

"Нови Закон о електронским медијима је донесен крајем 2023. године и он предвиђа много строже услове и за кандидате и за предлагаче. Прошли пут је процедура била прекршена у неколико различитих нивоа. Закон је био прекршен на тај начин што су одређени овлашћени предлагачи предлагали документацију и види се да нису испуњавали услове или неки кандидати који су били у сукобу интереса или нису испуњавали одређене формалне услове који су по закону предвиђени. Тако да читава процедура је прошли пут отишла испод радара због свега што нам се у овом друштвено-политичком, јако осетљивом, тренутку дешавало", рекла је Александра Крстић.

Истакла је да и сада долазе сигнали из Европске уније о важности формирања новог сазива Савета РЕМ-а.

"Оно што сада долази као сигнал из ЕУ да је то важно, не само због отварања кластера и отчепљивања око 150 милиона евра те прве транше коју ће Србија добити, него је важно да би се заправо коначно успоставио један независан функционалан систем који ће сада променити неке ствари у односу на претходно искуство претходног сазива Савета РЕМ-а који није радио свој посао", истакла је професорка Крстић.

Иако је била међу кандидатима током претходног јавног позива за чланове Савета РЕМ-а, Александра Крстић је навела да сада неће бити кандидат, иако је добила позиве од организација за заштиту деце и Универзитета у Београду.

"Моја позиција није иста као пре шест месеци. У међувремену сам именована за продеканку за научноистраживачку делатност на Факултету политичких наука у изузетном тиму професорке Маје Ковачевић и заједно са својим колегама који чине тај декански тим, мислим да је моје место тренутно важније да останем на Универзитету, с обзиром на то шта се све на Универзитету у Београду дешава, какве све притиске трпи. Тако да мислим да је важније да останем и да пробам да се изборим за очување кључне функције Универзитета, а то је образовање и да пробамо да решимо ову екстремну кризу у којој се Универзитет налази", навела је професорка Крстић.

Напоменула је да ће пратити избор чланова новог Савета РЕМ-а и да верује да ће овлашћени предлагачи имати сјајне независне кандидате који ће бити спремни да по именовању крену да раде свој посао.

Емисију Око у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.