Из мрака зависности у светлост живота – Рето центар помаже и када више нема наде

У Рето центар зависници углавном долазе када наде готово више и нема.

Љубица Ћирић је била хероински зависник 12 година.

"Мој рођени брат је био зависник и преминуо је. Он није имао прилике да изађе из тог проблема и моја одлука пре доласка у Рето центар је била – то је то, умро ми је брат и ја више немам никакав разлог, никакав мотив. Никакву жељу нисам имала да наставим да живим", рекла је Ћирићева.

Двадесет година касније, Љубица је супруга, мајка једног дечака и воли живот.

Бројне су сличне приче. Ненад Јеремић своју наставља у Рето центру, као волонтер.

"Прихватили су ме на један начин и показали ми љубав. Мало ствари сам могао да радим и био физички уопште способан да радим. Ми то радимо овде, прихватамо момке и девојке који долазе", рекао је Јеремић.

Иван Рогановић наводи да бивши зависници знају како да изађу из те ситуације и да је то њихов мотив да помогну и другима.

"Ми смо били на ивици пропасти, да склизнемо потпуно са својим животима и данас смо свим срцем животе посветили томе да помажемо другима", истакао је Рогановић.

Грађани помажу, али се корисници издржавају сопственим радом

У Рето центру у Нишу је и продавница половног намештаја, грађани донирањем коришћених ствари помажу зависницима у борби против болести.

Бивши зависник Игор Ћирић наводи да се на тај начин издржавају сопственим радом.

"Овде нас грађанство помаже донацијама половног намештаја, то се поправља, сређује, сређује се бела техника, радимо селидбе, транспорте и на тај начин некако се аутофинансирамо", рекао је Ћирић.

У три Рето центра у Србији за двадесет година нову шансу пронашло је више од 2.000 зависника.

Додатно, у основним и средњим школама редовно организују предавања о штетности психоактивних супстанци.