Деца све гојазнија – зашто су ђачке кухиње више изузетак него правило

Основна школа "Дринка Павловић" постоји шест деценија, исто толико имају и кухињу. Ту се припремају оброци за децу свих разреда, дневно око 430 оброка.

На ручак долази између 60 и 90 ученика старијих разреда, а шеф кухиње, Иван Тодоровић, каже да то зависи од јеловника. Неко воли супе, чорбе, мусаку, воће, поврће, неко само тестенину.

"Гледамо да имамо три до четири дана кувано јело, а једном печено, не пржено него печено. Деца једу или не једу, то показује само колико немају времена да се било шта спрема кући, неке ствари су им доста стране, типа мусака од тиквица, ђувеч, пасуљ са ребрима, то генерално слабије једу, јер им је непознато, не знају шта је", наводи шеф кухиње.

Шта деца највише воле

Нина, ученица другог разреда, највише воли да једе у школи за ужину чоколадне крофне, а за ручак мусаку са павлаком.

И за првака Хану, храна је у школи много лепа и укусна.

Хелена из седмог разреда воли да руча у школи уместо, како каже, да оде до пекаре и купи нешто на брзака.

"Одлична је храна, никад није било да се понавља нешто дан за даном", истиче Николета, такође ученица седмог разреда.

Само једна ђачка кухиња на Новом Београду

На Новом Београду има 20 основних школа и само једна има кухињу у којој се припрема храна.

Основна школа "Борислав Пекић" своју кухињу даје у закуп фирми која за ђаке првог и другог разреда целодневне наставе припрема три оброка дневно. У школи, у оквиру кухиње, постоји и пекара, где сви ђаци могу да купе ужину.

У школи кажу да деца све што желе могу да купе у школи, па нема потребе да се напушта школско двориште.

Исхрана деце зависи од жеље родитеља

У Основној школи "Кнегиња Милица" обезбеђен оброк такође имају ученици првог и другог разреда. У овој школи, кажу, нема претераног интересовања старијих разреда.

Да би школа могла да понуди свим ђацима ужину и ручак, мора да постоје одређени стандарди.

"Исхрана се двојако организује у школама, један део се спрема у школама, а други начин је допремање хране, тзв кетеринг. То су доручак, ужина и ручак, то су оброци које морате да имате у школи. Уколико имате један од два облика наставе, то су продужени боравак и целодневна настава. Постоје одређени капацитети школе, зависи од могућности допремања хране, стандарди које је потребно школа да задовољи тешко су достижни", наглашава Дарко Егер, председник Актива директора основних школа на Новом Београду и директор ОШ "Књегиња Милица".

Од 198 школа у Београду, 123 користе услуге кетеринга, а осам има сопствену кухињу. У око 30 одсто школа нема организоване исхране.

Председник Актива директора каже да исхрана деце зависи искључиво од жеље родитеља, а школа се у складу са тим понаша.