Легализација грађевинских објеката – пола века главобоље

Покушаји да се попишу сви нелегални објекти у Србији трају већ педсесет година. У главном граду је током прошле године озакоњено само 350 објеката од готово 70 хиљада нелегално изграђених објеката. План је да се направи сателитски снимак, а према њему уради легализација објеката насталих без дозвола.

Већ пола века у Србији попис нелегално изграђених објеката никако да се обави.

Највише нелегалних објеката је у Београду, али и даље нема прецизних података.

Ове године требало би да буде урађен нови сателитски снимак сличан снимку из 2015. године, те да се на основу њега уради легализација објеката направљених без грађевинских дозвола.

Легализација нелегалних објеката у Зајечару

У Зајечару је 2003. године почела легализација објеката.

Наводе да немају довољно људи па је попис нелегалних објекта урађен на основу сателитског снимка.

Евидентирано је да постоји више од 40 хиљада таквих објеката.

"Имамо велики број објеката и у сеоским месним заједницама који нису легални. Тако да ће та легализација потрајати мало дужи временски период. Отприлике годишње радимо до стотинак тих пројектата", каже архитекта Бранко Конић.

Стара главобоља – озакоњење објекта грађених без дозволе

У Београду је евидентирано више од 230.000 нелегалних објеката.

Град је прошле године озаконио само 350 од готово 70 хиљада објеката за које је надлежан.

Већина предмета је прослеђена општинама, а колико је урађено - за сада нема података.

"Проблем су нам стамбене зграде са већим бројем станара који су купили станове у неком периоду. Имамо и од пре 50 година, имамо и од пре 10 година примере, да инвеститор гради објекат, распрода станове, прикључи их на струју, поделе кључеве и онда он престаје да се бави имовином, тј. објектом и станари су препуштени сами себи", каже Игор Беговић из Секретаријата за озакоњење Градске управе Београда.

Беговић наводи да инвеститори морају да обезбеде сву документацију, коју најчешће не обезбеђују.

"За објекте који су грађени после законског рока, то јест који нису видљиви на сателитском снимку из 2015. године, не може се спровести поступак озакоњења. За њих је једино решење измена законских прописа“, објашњава Беговић.

Декан Географског факултета Велимир Шећеров сматра да је "легализација пуцањ у ногу планирању. Посебно она која траје, као што знамо, 50 година“.

Разлози спорог или готово немогућег процеса легализације

Шећеров наводи да је у последњих 30 година донето бар четири закона о легализацији или озакоњењу.

"Када ви знате да ћете поново за неку годину имати нови закон о озакоњењу онда сте негде релаксирани да поново градите бесправно", мишљења је Шећеров.

Неки од разлога зашто је легализација спора и дуготрајна су и зато што грађани подносе непотпуну документацију, бројни су нерешени имовински односи, постоје инвеститори који су прекршили пројектне планове, а затим нестану, кажу у Агенцији за просторно планирање основаној пре три месеца управо са задатком да заврши легализацију.

"Није природно да имамо један закон који омогућава легалну градњу и да имамо с друге стране норматив, односно, закон који омогућава легализацију“, каже Ђорђе Милић, директор Агенције за просторно планирање и урбанизам.

Милић сматра да ће, у једном моменту, морати да се у правни систем Републике Србије уведу сви бесправни објекти који испуњавају услове, те да се потпуно и бескомпромисно спроводи закон, односно да се бесправна градња води као кривично дело.

Милић наводи да се припрема Централни регистар планских докумената који ће бити јавно доступан.

За две године требало би да проради и платформа еПростор на којој очекују и да грађани помогну инспекторима тако што ће пријављивати нелегалну градњу.