Професор Повреновић: У овом тренутку не треба да страхујемо за квалитет воде

Страхује се да би 1.000 тона азотног ђубрива које је завршило на дну Дунава могло да изазове еколошку катастрофу. Професор Технолошко-металуршког факултета Драган Повреновић каже да тек треба да се утврди о ком ђубриву је тачно реч.

"Уколико је превожена уреа, доћи ће до реакције и ослобађања амонијум јона. Ако је роба била затворена при контакту са водом, тај процес биће дуготрајан, односно, ако је ђубриво било у џаковима – то ће дуго остати у таквом стању", рекао је Повреновић.

Професор каже да би 460 тона азота у контакту са водом подигло концентрацију азота за 2,9 милиграма по литру и та промена би се померила напред, али би и даље била незнатна.

"Београђани дневно избаце 15 тона азота. па би ово била месечна концентрација. Наша је срећа што имамо реке као што су Дунав и Сава, које имају велики водоток и које имају процес самопрећишћавања. Само азотно џубриво није толико опасно као што би могло да буде са неким другим материјалима. Сигуран сам да у овом тренутку не морамо превише да страхујемо, ни када је у питању квалитет воде, нити када је реч о водоснабдевању грађана", нагласио је Повреновић.

"Потребна заштита мањих вода"

Професор Технолошко-металуршког факултета истиче да до загађења вода долази када азот и фосфор избацимо у воду, док бактерије смањују количину кисеоника у води. То, како каже, ствара "мртву реку" и може да доведе до угинућа рибе.

"Морамо да се више бавимо пречишћавањем вода, тако што ћемо заштитити мање воде, јер се пре свега снабдевамо из подземних вода. Ако загађујемо мање реке, пре или касније, ће загађење доћи и до водоизворишта. Читаву територије треба да покријемо са мањим постројењима за пречишћавање јер вода из мањих река пре или касније заврши у Сави и Дунаву", истакао је за РТС професор Технолошко-металуршког факултета Драган Повреновић.