ВИ нам пише чак и посмртне говоре и брачне завете – шта ако се (за)играмо емоцијама

Недавно су светски медији пренели да је Chat GPT коришћен чак и за писање посмртног говора. Једна Њујорчанка је потражила помоћ вештачке интелигенције (ВИ) како би се опростила од свог оца.

Наиме, у конверзацији са Chat GPT-јем поделила је податке о свом оцу и неке успомене које су доживели и добила говор којим је била задовољна. Ипак, тај потез изазвао је осуду њених сестара.

"Људи тешко могу да схвате употребу нечег тако нељудског у тако људском тренутку", рекла је Тори Мекун.

Несугласице између Тори и њених сестара управо представљају шири културни контекст у којем се налазимо.

Chat GPT је "експлодирао" током прошле године, а данас има чак 100 милиона корисника недељно. Ипак, његово коришћење у оваквим тренуцима отворило је дебату међу стручњацима за технологију, етичарима и психолозима – колико смемо да се "играмо емоцијама" у развоју нових модела вештачке интелигенције.

Осим посмртних говора, поједини корисници Chat GPT-ја навели су да им је помогао и у другим крајње личним тренуцима, на пример при писању брачних завета. Неки стартапи лансирају чак прилагођене ВИ алате која олакшавају писање таквих порука.

Хоћемо ли знати да разликујемо (не)личне поруке

Ипак, једна студија сугерише да употреба вештачке интелигенције у личним порукама изазива сумњу код оних којима је та порука намењена.

Према истраживању израелског Универзитета Бар Илан, мање је вероватно да ће они који примају поруку прихватити извињења генерисана вештачком интелигенцијом, јер не мисле да су искрена. Студија показује да је слично и у преношењу других личних порука.

Како наводи коаутор истраживања Омри Ашер, сматра се да је рад вештачке интелигенције "погрешан у смислу његове моралне аутентичности". "Машине се доживљавају као мање способне да обављају емоционални посао", додаје Ашер.

И професорка психологије Кристина Брајовић Цар за Интернет портал РТС-а каже да поседујемо вештину која може да представља надградњу, али не и замену постојећих људских емотивних израза.

"Тако смо устројени да ћемо увек интуитивно умети да разликујемо ‘непогрешиво добар одговор’ нехуманог порекла, од несавршених напора које чини човек у својим настојањима да буде правилно схваћен", наглашава она.

Поручује да су и пре вештачке интелигенције постајале матрице односа и обрасци пожељног и прихватљивог понашања за дату прилику.

"Приватно и јавно је већ одавно фузионирано, криза ауторства и аутентичности је велико питање и у уметности, не само у сфери интимних односа", наводи Кристина Брајовић Цар.

"Туђи одговор и решења, углавном остају туђи"

Наше емоције су повезане са нашом базичном биологијом, не само са вишим когнитивним процесима, истиче Кристина Брајовић Цар: 

"Оне остављају траг у организму и мотивишу нас да доносимо најважније животне изборе и одлуке, поштујемо и разумемо себе и друге и сналазимо се у новим ситуацијама."

Поред тога што имају комуниколошку функцију, емоције имају и свој развојни значај.

"Непријатне емоције, грешке које чинимо из афекта, импулсивне реакције и слични спонтани изрази представљају прилику за непосредно учење и основу за грађење зрелијих механизама превладавања стреса. Готови одговори, одакле год да долазе, раније од старијих искуснијих генерација, данас од вештачке интелигенције, олакшавају евентуално брзо ситуационо сналажење и гашење емоције, али не представљају прилику за учење нити имају развојни потенцијал за особу. Управо је супротно од тога. Туђи одговор и решења, углавном остају туђи", поручује Кристина Брајовић Цар.

"И без струје или батерија треба да знамо шта да урадимо у критичним тренуцима"

Млађе генерације више користе нове технологије. На питање како им објаснити да је важно да науче да самостално вербализују своје мишљење, жеље или емоције, Кристина Брајовић Цар каже да тај задатак није лак, а да се понекад запитамо да ли је уопште могуће.

Наглашава да и "поред технолошких унапређења када је реч о капацитетима појединца и његовој самодовољности, живот у заједници остаје неизбежна премиса опстанка".

"Самопоуздање и све остало на чему се оно заснива не може да буде развијено као стабилна категорија доживљаја себе без директног искуства са групом. Самопоуздање које се не заснива на поверењу у себе да располажемо минимумом вештина које ће нам обезбедити да и без струје или батерије знамо шта да урадимо у изазовним или критичним тренуцима, није стабилно самопоуздање, већ утешна, одбрамбена илузија о сопственим моћима", наглашава Кристина Брајовић Цар.

Треба ли поставити границе у развоју ВИ

Говорећи о томе треба ли поставити границу у развоју вештачке интелигенције, Кристина Брајовић Цар каже да нам је потребан отворени дијалог о том питању између различитих дисциплина које се баве човеком и његовим потребама.

"Из интердисциплинарности долазе кочнице. Науке попут филозофије, психологије, социологије, права, студија политике, безбедности, само су неке од важних области које треба да имају улогу у дизајнирању и имплементацији система вештачке интелигенције, уколико заиста желимо да постигнемо дугорочан синергијски учинак и отворимо нове могућности развоја друштва и појединца, познајући лимите и слабости сва три поменута система – човека, друштва и вештачке интелигенције", закључује Кристина Брајовић Цар.

Нови модели ВИ знаће да препознају наше емоције

А управо се ради на томе да се преброди "јаз" између људске и вештачке интелигенције или у пренесеном значењу да се машинама да део људскости. Тај тежак задатак је пред најбољим технолошким стручњацима света који управо развијају најновије моделе вештачке интелигенције који ће знати да препознају и класификују наше емоције.

Томе сведоче и најаве да ће напредни алгоритми нове верзије вештачке интелигенције моћи веома поуздано да препознају наше емоције и то само на основу израза лица, као и да са нама комуницирају у складу са тим.

А то је скорије него што мислимо јер, према свему судећи, Chat GPT 5 стиже 2025. године. Можда је последњи тренутак да станемо и да се добро замислимо – колико људскости треба дати вештачкој интелигенцији.