Мистерија различитих подлога на тениском терену и како оне утичу на повреде

Ко не прати редовно тенис и само повремено виђа професионалце на ТВ-у или прати познанике на локалном терену, запитаће се зашто се тај спорт игра на различитим подлогама. Постоје црвена шљака, тврди терени и травњаци.

„Тенис је почео на трави", каже Филип Борн, специјалиста за тенис на Немачком спортском универзитету у Келну. Тенис на трави измишљен је у Британији 1870-их, а затим се проширио по свету. Данас се, међутим, највише користи тврда подлога и на њој се игра отприлике две трећине свих професионалних турнира.

Отворено првенство Аустралије (од 16. до 29. јануара) и Ју-Ес опен играју се на тврдим подлогама, Вимблдон на трави, а Отворено првенство Француске на црвеној шљаци. Поставља се питање, какав утицај те подлоге имају на здравље играча и подложност повредама?

Пре свега се мора направити разлика између акутне и хроничне повреде. „Што се тиче акутних повреда, тенис је у основи спорт са врло мало повреда, јер нема директног контакта са противником", каже Борн. Типичне су повреде мишића, мишићних влакана и лигамената. То су најчешћи здравствени проблеми који могу настати акутно. „Зглобови су у тенису под великим оптерећењем и зато су такође склони повредама", каже спортски научник Борн.

Тврда подлога

Природа тврдог терена може изазвати напетост у мишићима читавих леђа, у доњем делу леђа, у кичми. Разлог томе су чести старт-стоп покрети на релативно тврдој подлози.

„Професионалци успевају да мало заобиђу те проблеме тако што су све више у могућности да клизе на тврдим теренима. Ипак, 99 одсто тенисера на свету то не може да уради, што додатно оптерећује тело", каже Борн.

Осим тога, тенисери морају стално да балансирају сопствену тежину у свим правцима. Стално скакање и дочекивање на ноге су велико оптерећење за све зглобове.

Рафаел Надал је једна од жртава тврде подлоге – иако он воли да игра на тој подлози, његово тело баш и не. Јак бол, укључујући и бол у коленима, мучи га када мора да одигра неколико мечева на тврдој подлози. „Било би боље да за 15 до 20 година нађемо решење и да играмо на мекшим подлогама", рекао је недавно шпански суперстар.

У суштини, тврди терени више нису оно што су првобитно били. „Постојали су заиста тврди бетонски терени, посебно у САД. Тамо још увек постоје бетонски терени који су отворени за јавност", каже Борн.

Међутим, тврда подлога је сада општи израз за широк спектар гумених мешавина на теренима. „Подлоге на турнирима нису тако тврде као некада", каже Борн. Њихова велика предност је у томе што су тврди терени веома лаки за одржавање, а и карактеристике игре су увек исте.

Шљака

Како му и име каже, овај терен је направљен је од цигленог праха. На шљаци је могуће клизити, што је лакше за зглобове, јер се играч не зауставља нагло и не мора одједном да се ухвати укоштац са целом телесном тежином. Међутим, постоји и опасност да играч искриви скочни зглоб.

Пример за то је тешка повреда коју је задобио Александар Зверев на Отвореном првенству Француске 2022. У полуфиналном мечу против Рафаела Надала покидао је сва три лигамента на десној нози.

Терени са шљаком, посебно на Ролан Гаросу, веома су тврди и опремљени су ситнозрнастим, брашнастим песком, што значи да лоптице одскачу више и чак су брже него на стандардној шљаци. Али, чак и на мекшим теренима са песком крупнијег зрна, лако је изврнути скочни зглоб. „Постоји одређена неконтролисаност на шљаци због неравнина и неповезаних места на терену", указује Борн.

Поред тога, и проклизавање може бити тешко чак и за професионалне играче који никада у младости нису тренирали на таквим теренима. Серена Вилијамс и Марија Шарапова, на пример, обе вишеструке победнице Отвореног првенства Француске, пре сезоне на шљаци увек су имале посебне тренинге. Сатима су вежбале правилан прилазак лопти клизањем. „Према мишљењу професионалаца, Отворено првенство Француске је турнир који је најтеже освојити, јер игра траје дуже и самим тим је исцрпљујућа", каже немачки стручњак.

Трава

„У свету тениса, травњак је готово занемарљив, јер се на њему готово и не игра", каже спортски научник Борн. Професионалци имају веома кратку сезону, само неколико недеља, укључујући и Вимблдон. Али и за аматере постоји повремено прилика да се испробају.

Иако травњак може бити клизав, то је у основи мека површина која је нежнија за зглобове. Међутим, ако је влажност веома висока, чак и трава може да крије своје замке.

„Морате да се крећете веома, веома пажљиво. Ако извршите превише притиска у погрешним тренуцима, падате", описао је швајцарска суперзвезда Роџер Федерер 2021, када је терен Вимблдона имао неке глатке тачке, јер је био мокар. Серена Вилијамс се, на пример, те године оклизнула и испала већ на почетку турнира. Француз Адријан Манарино такође је морао да одустане против Роџера Федерера после сличне сцене као Вилијамс. На травњаку се оклизнуо и Србин Новак Ђоковић.

Закључак

„Тврда подлога изазива највеће оптерећење на зглобове и коштани систем", каже спортски научник Борн. Али, све у свему, различите површине се не разликују много у погледу ризика од повреда.

Када се неко повреди, узрок је врло често више у томе што је уморан, без обзира да ли је почетник, професионалац или аматер. Када је организам преоптерећен, попушта најслабија карика. А незгоде, које се с времена на време дешавају и у тенису, углавном су потпуно независне од подлоге. Стога не постоји подна облога на којој би била потребна посебна пажња.