Читај ми!

Ђорђе Дунђерски - први српски тенисер на ОИ, потомак богаташа, преминуо у беди

Ђорђе Дунђерски је био југословенски тенисер, чије порекло води од познате породице индустријалаца, велепоседника и добротвора. Рођен је 1902. године у Србобрану од оца Јакше и мајке Вере.

Гимназију је похађао у Сегедину. Да би избегли сукобе у Првом светском рату, породица Дунђерски се одселила у Женеву, где је Ђорђе матурирао 1922. године. У Швајцарској је почео да игра тенис, а први успех је забележио поставши првак средњих школа. Након рата, породица се вратила у Нови Сад, након чега је Ђорђе уписао студије права на Универзитету у Загребу. Међутим, после другог семестра Дунђерски је напустио факултет како би се посветио тениској каријери.

Његов највећи успех у каријери је победа на Међународном туниру у Женеви 1924. године, а титулу је држао све до 1927. године. У току тог периода је наступао за тим Швајцарске, мада је повремено наступао за ХАШК (Хрватски академски спортски клуб). У тиму Југославије, учествовао је на Олимпијским играма у Паризу 1924. године, где је изгубио у првом мечу против Џона Гилберта. У дублу, Иван Балаж и он су се пласирали у друго коло, међутим изгубили су меч против Француске. Учествовао је и у првом наступу Југославије на Дејвис купу 1927. године, када је играо у дублу са Иваном Балажом против Индије.

Након повлачења из тениса, Дунђерски је постао инструктор тениса у Женеви и био је спаринг партнер многим познатим дипломатама, укључујући Артура Балфура. У Нови Сад се вратио 1939. године, али никада није могао да уђе у елитно друштво јер је важио за странца, иако је од оца наследио велико имање и тиме имао статус земљопоседника. После Другог светског рата СР Југославија му је одузела сву имовину у Србобрану. Није могао нигде да се запосли јер није радио ништа осим што је играо тенис.

Дозвољен му је само повремени приступ тениским клубовима у замену за помоћ Тениском савезу када је било неопходно његово умеће у коресподенцији са странцима. Док држава није одузела имовину издржавао се продајом делова имања. Дозвољено му је да задржи два стана и у њима је живео док их није продао, након чега је постао бескућник. Селио се из града у град, налазћци уточиште у домовима старих пријатеља. На крају му је истекло социјално осигурање и умро је у старачком дому у Футогу 1983. године.

среда, 06. новембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње