Преминуо Владимир Цветковић, легенда Црвене звезде

Спортски пут Владимира Цветковића, рођеног 24. маја 1941. године у Лозници, био је јединствен и обележен успесима у два најпопуларнија спорта.

Иако је упамћен као кошаркашка легенда, каријеру је почео међу стативама као фудбалски голман.

Прелом руке у 14. години усмерио га је ка кошарци, што се испоставило као судбоносна одлука, не само за њега, већ и за југословенски спорт.

Цео играчки век провео је у Црвеној звезди, за коју је наступао пуних 13 сезона, од 1959. до 1972. године. У том периоду предводио је црвено-беле до две титуле првака Југославије, у сезонама 1968/1969 и 1971/1972, као и до трофеја у националном купу 1971. године.

Мирна рука која је срушила Совјетски Савез

Иако је у клупској кошарци оставио дубок траг, Цветковићев статус легенде успостављен је наступима за репрезентацију Југославије. Био је део генерације која је освојила чак четири сребрне медаље на великим такмичењима: на светским првенствима 1963. у Бразилу и 1967. у Уругвају, на Европском првенству 1969. и на Олимпијским играма 1968. у Мексику.

Управо су Игре у Мексику исписале најсветлије странице његове каријере. У полуфиналном дуелу против неприкосновеног Совјетског Савеза, у мечу који је описан као борба Давида и Голијата, Цветковић је био централна фигура.

На седам секунди до краја, при вођству Југославије 61:60, Цветковић је стао на линију за слободна бацања. Према сведочењима, између два бацања пољубио је бурму за срећу. Погодио је оба пута за 63:61. Совјети су успели да смање на 63:62, али времена за преокрет више није било.

Југославија је ушла у своје прво олимпијско финале, а славље се са трибина пренело на улице Сијудад Мексика и трајало је до зоре. У финалу је тим Сједињених Америчких Држава био прејак (65:50).

Легендарни Цвеле је за кошаркашку репрезентацију Југославије одиграо 149 утакмица и постигао 1.276 поена.

Архитекта Звезде која је покорила Европу и свет

Након завршетка играчке каријере, Цветковић је започео другу, подједнако, ако не и импресивнију. Дипломирао је на Економском факултету у Београду и своје знање и визију уградио у темеље највећег успеха у историји Фудбалског клуба Црвена звезда.

Као дугогодишњи генерални секретар клуба, у тандему са Драганом Џајићем, био је један од кључних људи у стварању тима који се 1991. године попео на кров Европе у Барију, а затим и света у Токију.

Током његовог мандата, фудбалски клуб је освојио 18 трофеја, а Цветковићев модерни приступ управљању и организациона способност трансформисали су Звезду у европског гиганта, способног да парира најбогатијим клубовима на континенту.

Државник у спорту и господин за живота

Осим рада у Црвеној звезди, обављао је и функцију директора Спортског центра "Ташмајдан", а од 1992. до 1998. године био је и министар за спорт у Влади Србије.

У свакој улози задржао је ауторитет и господске манире по којима је остао препознатљив у јавности.

За своја достигнућа овенчан је бројним признањима, међу којима су Октобарска награда града Београда, Мајска награда Републике Србије, Орден заслуга за народ са сребрним венцем и Орден рада са златним венцем.

Одласком Владимира Цветковића, српски и регионални спорт изгубио је једну од својих најзначајнијих фигура - човека који је побеђивао и на терену и у фотељи.