Спортисти који су обележили 2024. годину

Дошло је време за свођење рачуна, а спортом веома испуњена 2024. година понудила је много материјала за анализу, ретроспекцију и састављање различитих листи којима се мери успех спортиста.

Олимпијске игре су очекивано привукле највише пажње, а како је у питању највећи спортски догађај на свету, за њега смо одмах по завршетку направили листу спортиста који су га обележили. Само један од побројаних се са добрим разлогом налази и на овој листи.

Европско првенство је такође имало своје хероје, а дешавања на тениским теренима су током читаве године испуњавала медијски простор (Новака Ђоковића моћи ћете да пронађете на другој листи). Кошаркашку годину поново је обележило једно, у претходним сезонама често помињано име које постаје синоним за непрестани напредак.

Листу употпуњује човек који је одвезао импресивну и до сада само пар пута виђену сезону.

"Не тестирајте чудовиште у мени" - Џокер ("Црни витез")

Ситуација у кошаркашком свету се није претерано променила у претходне четири године.

Сједињене Државе су освојиле олимпијско злато, Бостон селтикси наставили да доминирају НБА лигом - с тим што су овог пута направили искорак и дошли до шампионског прстења - а није се променио ни најбољи играч на свету.

Никола Јокић је трећи пут у четири године добио признање за најкориснијег играча у најјачој лиги на свету и на тај начин постао тек девети кошаркаш са три МВП награде. Не би било незаслужено ни да је освојио четири у низу.

Претходну сезону је завршио са просеком од 26,4 поена, 12,4 скокова и девет асистенција, али није успео да одведе Денвер ни до финала конференције, пре свега услед лоше игре својих саиграча.

Међутим, оно што је деловало немогуће у новој сезони - а то су Јокићеве још боље игре - десило се. Српски центар је успео да додатно поправи статистичке бројке и има још већу улогу у свом тиму, који се мучи у првој половини сезоне.

За то су пре свега заслужни Јокићеви саиграчи, који су додатно спустили ниво своје игре, те су стога многе изузетне партије српског кошаркаша биле узалуд.

Осим тога, Јокић је са репрезентацијом Србије освојио бронзу на Олимпијским играма и био близу историјске победе над Сједињеним Државама у полуфиналу.

Тренутно на путу да освоји своју четврту МВП награду, што је до сада пошло за руком само петорици кошаркаша у историји. Иза њега је још једна феноменална година у којој је поново потврдио статус најбољег играча на свету.

Златна веза

Награде, оне спортске и индивидуалне, најчешће се у свим тимским спортовима додељују нападачима или онима који утичу на постизање највећег броја голова, кошева и поена.

Такво резоновање имају и новинари који одлучују добитника "Златне лопте". Чак и пре ере Кристијана Роналда и Лионела Месија, офназивци су махом били ти који су имали тапију на трофеј "Франса фудбала".

У претходних 28 година, само је Фабио Канаваро успео да дође до ласкавог признања, а да му примарни посао није било постизање голова. Све до октобра ове године, када је у Родри у Паризу проглашен најбољим фудбалером на свету. 

Задњи везни Манчестер ситија и шпанске репрезентације освојио је Премијер лигу и Европско првенство, што је свакако имало великог удела у његовом тријумфу, који је додуше заслужио и без трофеја.

Можда и већа потврда његовог квалитета и утицаја на игру од Златне лопте јесте криза у којој се налази Манчестер сити, а која је оголила чињеницу да је реч о играчу ком је немогуће наћи замену.

Манчестер сити побеђује у просеку 20 одсто више утакмица са Родријем у саставу него што је то случај када он није на располагању, што је изузетно велика разлика, имајући у виду да Сити не живи од његових погодака. Голови му међутим нису страни, нарочито онда када су његовом тиму најпотребнији.

Са "грађанима" је освојио историјску, четврту везану титулу у Премијер лиги, а са "црвеном фуријом" је постао европски шампион, те је освајањем Златне лопте крунисао изузетне тимске успехе.

Неухватљива лисица

Како су каријере Новака Ђоковића, Роџера Федерера и Рафаела Надала ушле у своју позну фазу, тениском свету била је потребна нова звезда. Деловало је да би Карлос Алкараз могао да преузме примат и постане нови број један, али је Шпанац неочекивано пао у други план.

У први је искочио Јаник Синер, који је у 2024. освојио два гренд слема, први пут постао број један и са тог места ће дочекати нову годину.

Најбољу сезону у каријери Синер је почео тријумфом на Аустралијан опену, поставши први Италијан који је славио на "Род Лејвер" арени. Затим је тријумфовао и у Ротердаму и Мајамију, а иако је пропустио већи део сезоне на шљаци, постао је и први италијански тенисер који је дошао до врха АТП листе услед повлачења Новака Ђоковића са Ролан Гароса.

Тријумф у Халеу је испраћен одсутајањем од Олимпијских игара услед упале крајника, а касније и освајањем Синсинатија, да би затим 20. августа тениски свет уздрмала вест о Синеровом допингу. Међутим, први рекет света је убрзо ослобођен свих оптужби, те је избегао потенцијалне казне и суспензију.

Са ореолом лошег момка освојио је Ју-Ес опен и Шангај, а подигао је трофеј и на Завршном мастересу у Торину. Изузетно успешну такмичарску годину завршио је освајањем другог везаног Дејвис купа са Италијом.

Много успеха и контроверзи обележило је Синерову сезону, а уколико жалба коју је уложила Светска антидопинг агенција - у којој се тражи суспензија од једне до две године - не буде усвојена, Италијан ће бити највећи фаворит за освајање већине турнира и наредне године.

Осипање велике четворке

На почетку тениске 2024. године, тројица чланова "велике четворке" још увек су била активна, иако се крај њихових каријера назирао.

Роџер Федерер већ две године има статус пензионера и тениског амбасадора, а своје рекете су о клин окачили и Енди Мари и Рафаел Надал, оставивши Новака Ђоковића као јединог преосталог активног члана.

Шпанац и Шкот су се годинама мучили са повредама, што се одразило на њихове позиције на АТП листи, те су трофеји постали све ређи, а учешћа на турнирима са нижим рејтингом све чешћа.

Тако је било и током 2024. године. Двојица тенисера комбиновано нису освојила ниједан трофеј и деловали су само као сенке играча који су заједно са Федерером и Ђоковићем доминирали светским тенисом скоро 20 година.

Мари је у марту покидао лигаменте левог скочног зглоба, али се није оперисао и вратио се на терен у мају. Међутим, пре одигравања Вимблдона и Олимпијских игара је повредио и леђа, најавивши крај каријере после наступа у Паризу.

Свој последњи меч у каријери одиграо је у четвртфиналу олимпијског дубл турнира, а у новембру је постао нови тренер Новака Ђоковића.

Надал је са друге стране одиграо много више турнира, али је успео да дође до само једног финала и то у Шведској. У Паризу је испао у другој рунди сингла, а избацио га је Ђоковић, док је у дублу са Карлосом Алкаразом стигао до четвртфинала.

У октобру је најавио одлазак у пензију по завршетку Дејвис купа, на ком је Шпанија у четвртфиналу поражена од Холандије.

На крају су за собом оставили 138 трофеја, 250 недеља на врху АТП листе и много, много успомена.

Дуплантисов свет

Шведски атлетичар Арманд "Мондо" Дуплантис је у 2024. годину ушао као један од најбољих скакача увис у историји, упркос томе што није имао ни пуних 25 година.

Олимпијску годину је дочекао као светски и европски рекордер, али и олимпијски шампион из Токија, те се са нестрпљењем очекивао његов наступ у Паризу.

Пре Игара је у априлу у Кини на митингу Дијамантске лиге поставио нови светски рекорд скоком од 6,24, чиме је додатно повисио ионако високе стандарде.

На "Сен Денију" пар месеци касније је потврдио статус најбољег скакача у историји. Освајање злата било је лакши посао, али и онај тежи - постављање новог светског рекорда - Дуплантис је успео да обави.

Након тога је у Пољској само 20 дана касније поново померио границе и поставио светски рекорд на 6,26. Био је то десети пут у "Мондовој" каријери, а трећи у 2024. години да је Швеђанин обарао светски рекорд. Само је Сергеј Бубка испред са 13 таквих достигнућа.

Према извештајима са Дуплантисових тренинга, на којима наводно лети и до висине од шест и по метара, јасно је да Швеђанин из финансијских разлога границе помера само за један центиметар, с обзиром на издашне награде које добија сваким обарањем светског рекорда.

Осим олимпијског, освојио је и злато на Европском првенству у Риму, Дијамантску лигу, као и Светско првенство у затвореном.

Био је номинован за Лауреусову награду за спортисту године, а велику пажњу привукла је и његова егзибициона трка на 100 метара против светског рекордера на 400 метара са препонама Карстена Вархолма, ког је успео да победи.

Погачараве златне педале

Бициклизам је током своје историје изнедрио неколико вансеријских спортиста, какви су Еди Меркс, Бернард Ино и Рожер д' Влеминик.

Ленс Армстронг, седмоструки освајач Тур де Франса, би се такође нашао у друштву побројаних, да није био допингован током већег дела каријере.

Међутим, листа великана могла би да се продужи, а на томе је у 2024. години највише радио Словенац Тадеј Погачар.

Популарни "Поги" имао је сезону за памћење у години за нама, остваривши резултате које ће бити јако тешко поновити. Победио је на укупно 25 трка и показао изузетну издржљивост.

Погачар је као први завршио Ђиро д' Италија и Тур де Франс, а освојио је и Светско првенство, поставши тако тек трећи бициклиста у историји са триплом круном.

Услед премора је одустао од наступа на Олимпијским играма, где је могао да употпуни вероватно и најбољу сезону у историји. 

Изостанак олимпијске медаље пак не умањује Погачаров резултат и треба га очекивати у врху светског бициклизма и у наредним годинама.