НБА посрће и љуља се као мала лађа на узбурканом океану

НБА лига у јулу продала је права преноса компанији "Волт Дизни", која је власник телевизијских канала И-Ес-Пи-Ена и Еј-Би-Сија.

Рекордни једанаестогодишњи уговор ствар је престижа и тежи невероватних 76 милијарди долара, иако се број гледалаца из године у годину смањује.

Скуп различитих фактора у последњој деценији или мало више, донели су пад популарности најпознатијој кошаркашкој лиги на свету која је дуго била један од симбола "америчког сна", али и меке моћи Сједињених Држава.

НБА лига већ неко време кубури са гледаношћу, док се квалитет кошарке током регуларног дела сезоне "љуља као мала лађа на узбурканом океану", а организација посрће због потенцијалног разједињења са поп-културом.

Мањак гледаности хара и разједа "привређавање"

Све већи проблем је пад гледаности не само регуларног дела сезоне, већ и плеј-офа, а поготово финалне серије, која је важила за један од најузбудљивијих спортских догађаја у свету.

Ако се НБА финала захваћена пандемијом коронавируса изузму, претходну борбу за трофеј "Лери О'Брајен" између Бостона и Даласа гледало је свега 11,35 милиона људи у просеку по утакмици. 

Ово је најмањи број још од 2007. године и серије у којој су се састали Сан Антонио спарси и Кливленд кавалирси, коју је тада у просеку гледало нешто више од 9.200.000 људи.

Још једно финале које није било праћено одиграно је 2003. године, када су актери поново били Спарси, али им је тада ривал била екипа Њу Џерзи нетса. Мечеве је у просеку гледало свега 9,86 милиона људи.

Разлоге за проблем мање гледаности треба тражити како у паду квалитета кошарке тако и у заинтересованости за гледање телевизије.

Гледаност НБА утакмица се у односу на почетак двехиљадитих преполовила, док телевизија такође има озбиљан проблем.

У односу на пре десет година и 112 милиона гледалаца у просеку у ударном термину (сваки трећи становник у Америци гледао је ТВ) дошло се на 63 претходне године (сваки пети).

*Доњи графикон приказује просечну гледаност по мечу, а горњи гледаност телевизије у ударном термину.

Америка већ неко време кубури са производњом суперзвезде 

Генерација америчких кошаркаша која је више од деценије важила као бастион талента и доминације домаћих играча спрема се за мировину.

Леброна Џејмса, Кевина Дурента, Стефа Карија и Ентонија Дејвиса заменили су инострани играчи.

Никола Јокић, Лука Дончић, Јанис Адетокумбо и Џоел Ембид најбољи су кошаркаши у лиги и једини прикладни да понесу звање суперзвезде.

МВП титуле у последњих шест година поделили су управо Јокић, Ембид и Адетокумбо, док је Дончић био ранер-ап.

Лиги недостаје домаће име које ће се поново уздићи и узети престижно звање најбољег кошаркаша на свету, а чини се да то још бар неколико година неће бити случај.

Џејсон Тејтум, Џејлен Браун и Девин Букер мада су изванредни кошаркаши, нису на нивоу поменутих.

Пред Ентонијем Едвардсом, Трејом Јангом, Зајоном Вилијамсом и Тајрисом Халибертоном је време, али ниједан од њих тренутно нема специфичност која би га одвојила од остатка лиге.

Квалитет кошарке све више посрће због недостатка набоја и "укалупљености" играча 

НБА сезона траје осам месеци, играју се 82 утакмице у регуларном делу, плус додатни мечеви у плеј-офу, a то ствара засићеност, и психофизички напор за кошаркаше, чија су свеобухватна залагања на паркету додатно смањена.

Узбудљивост такмичења поремећена је додатно јер се све чешће виђа "танковање" тимова који намерно губе да би остварили што бољу позицију на предстојећем драфту, а то може да траје неколико година.

Овај проблем током регуларног дела сезоне, НБА покушава да реши Средсезонским турниром, пројектом који је намењен да подигне такмичарски ниво кошарке, а самим тим подигне заинтересованост и код гледалаца и код играча.

Лига се окреће и маркетиншким триковима као што је посвећивање велике пажње непотизму у лиги. Драфтовање Бронија Џејмса, Леброновог сина у екипу Лејкерса, један је од привремених покушаја прикупљања пажње док се не пронађе дугорочније решење.

Треба нагласити да је Бронијев квалитет далеко од нивоа НБА лиге.

Такође, један од проблема недостатка америчке суперзвезде а самим тим и пада квалитета кошарке је "укалупљеност" кошаркаша које је са собом донела еволуција игре.

Наиме, током осамдесетих и деведесетих играла се кошарка са више контакта јер се тежило сигурним погоцима у обручу и са полудистанце.

Како је време одмицало, кошарка је еволуирала највише бољом контролом лопте и шутирањем са веће дистанце. Ово се између осталог свидело и публици – играчи који су били константни у погађању тројки издвајали су се из групе и доносили нешто што није виђано.

Тада су то били Реџи Милер, Глен Рајс, Дејл Елис, Тим Хардавеј, потом Пеђа Стојаковић, Чонси Билапс, Реј Ален...

Ово је постепено смањивало контакт игру, а самим тим и критеријум за суђење прекршаја и помогло играчима да постану све тежи за чување унапређујући своје техничке и шутерске способности.

Овај тренд донео је Стефа Карија, Џејмса Хардена и Демјана Лиларда који су поред погађања тројки и контроле лопте мајстори и за изнуђивање прекршаја.

По узору на њих креирају се нови кошаркаши, без обзира на којој позицији играју. Регуларни део сезоне НБА лиге наклоњен је баш њима, квалитетним играчима који желе да кроз постизање поена стекну репутацију, без обзира на учинак екипе.

Данашњи регуларни део сезоне своди се на брзо окончање напада што, без обзира на то да ли је завршен тројком са десет метара или закуцавањем преко човека, не доноси ништа што не може да се види и на свакој просечној утакмици.

Лука Дончић и Никола Јокић поред својих поентерских способности у лигу су донели преглед игре и европски менталитет којим су утицали на промену филозофије у својим тимовима, а самим тим и ставку која их издваја од горе поменутих играча.

Додавања која изводе Јокић и Дончић уз организоване нападе, постају занимљивији публици јер су сада то потези који се ретко виђају.

Не цвета цвеће ни у "поп-културолошко" предузеће

Поп-култура кроз кинематографију и музику имала је велики удео на очувању НБА статуса у последњим деценијама. 

Репери су захваљујући својој популарности, били добра маркетинг платформа за НБА као организацију, док су појављивањима на утакмицама и референцама у својим текстовима успевали да својој музици приволе и навијаче појединих тимова које су "представљали".

И холивудска филмска индустрија дуго је успевала да приходује захваљујући лиги, али и обратно. Појављивања познатих глумаца у улогама кошаркаша и играча у филмовима сједињавале су базе фанова седме уметности и спорта под обручима.

Симбиотски однос поп-културе и НБА лиге трајао је више од три деценије, али му се по тренутним трендовима полако назире крај.

Кинематографија и НБА

Спајк Ли и Рон Шелтон, и сами велики љубитељи кошарке режирали су кошаркашки тематске филмове који су оставила културни значај како на платну тако и у спорту.

У овом периоду снимани су филмови попут: "He Got Game", "Space Јam", "White Men Can't Jump", "Eddie", и "Forget Paris".

Ни двехиљадите нису остале без својих кошаркашких остварења: "Like Mike", "Rebound", "Coach Carter", "Semi pro", "Like Mike 2" и "Ball dont lie" имали су велику улогу у стварању везе која је држала поп-културу и НБА лигу заједно, а деловала је симбиотски.

НБА се појављивала чак и у романтичним комедијама "Love and basketball", али и "How to Lose a Guy in 10 Days" циљајући нежнији пол. Ово је и код њих популаризовало спорт под обручима – познате женске личности чешће су виђане на мечевима, док се наредне године број дама на утакмицама Никса повећао за 29 одсто, док је пораст био видљив и у осталим тимовима.

И деценија за нама имала је филмове са НБА звездама. "Thunderstruck" и "Uncle Drew" имали су позамашну популарност, али је у последњих неколико година овај тренд опао јер је једини вредан помена филм Адама Сандлера "Hustle" снимљен 2022. године.

Реп музика и НБА лига до сада су ишле заједно

Кошарка и реп музика увек су ишли заједено и међусобно су се промовисали, а између уметника и кошаркаша стварана је дубока конекција.

За експанзију реп музике деведесетих година и њен врх популарности почетком двехиљадитих делимично је заслужна и НБА лига.

Велики број референци такмичења и играча у песмама довели су да се чак и кошаркаши опробају у улогама репера, снимајући и албуме.

Деведесетих и почетком двехиљадитих то су били Ален Ајверсон, Шакил О'Нил, Коби Брајант, док је Крис Вебер неколико песама написао за Наса, ког сматрају једним од најбољих реп музичара свих времена.

O лиги и играчима у последњој деценији певали су највећи овог жанра: Ајс Кјуб, Ноторијус Би-Ај-Џи, Нас, Eминем, Џеј Зи, Кање Вест, Кендрик Ламар, Џеј Кол, Дрејк, али и многи други.

Управо њихове песме са референцама, посећивање утакмица и дружење са играчима донели су и такмичењу и њима повећање популарности разменом публике.

Да се не живи у двехиљадитим говори да су Иман Шамперт и Демјан Лилард једини играчи који су оставили завиднији музички траг у блиској прошлости.

Смањењем популарности реп музике, умањен је и број НБА помињања у тој врсти музике, што је додатно утицало на праћење такмичења и његову глобалност.

"Време је реорганизације, трансформације и систематизације" – пажња и НФЛ лига

Иако постоји огроман јаз у знању када је у питању мерење распона пажње током времена, посебно код оних у периду који претходи тинејџерском добу и адолесцената, рад докторке Глорије Маркс, ауторке књиге Распон пажње (Attention Span, 2023) нуди известан увид.

Истраживање др Маркс показује да се у просеку дужина времена задржавања људи на једном екрану рачунара пре него што пређу на други смањила са 2,5 минута на 47 секунди у последње две деценије.

Исто се дешава и са четвртинама у НБА лиги које трају 12 минута, а између прекида или тајм-аута може да их буде и шест минута активне игре што није време које је свако спреман да издвоји на посматрање утакмице, поготово у ери друштвених мрежа и дејтинг апликација.

Активна игра у америчком фудбалу траје пар минута после чега се екипе постављају и припремају неколико минута што гледаоцу оставља и време да прелиста неколико страна на Тик-току и Инстаграму, али и да на Тиндеру пронађе нову романсу или партнера.

Глобални феномен Свифтизације, велике популарности Тејлор Свифт због везе са играчем Канзас сити чифса Трависом Келсијем повећао је праћеност америчког фудбала у свету.

НФЛ је у експанзији и због чињенице да сезона краће траје, а мечеви се играју углавном недељом са мањим изузетком мечева који се играју четвртком и понедељком.

Ова организација почела је и глобално да се шири са организовањем мечева у Европи и Јужној Америци.