Финале Лиге шампиона, ПСЖ брани трон против непобедивог Арсенала

Очекује се да ће ПСЖ имати већи посед лопте, док ће се Арсенал ослањати на чврст блок и брзе транзиције. Париски тим је флексибилан - уме да буде стрпљив, али и да врши снажан пресинг како би одмах по губитку повратио посед.

Главна снага лежи у крилним нападачима. Хвича Кварацхелија, који је стигао из Наполија, експлодирао је у другом делу сезоне и постигао кључни гол против Бајерна у полуфиналу. Његов дуел са десним беком Арсенала, где постоји неизвесност због повреде Јуријена Тимбера, могао би бити одлучујући.

Бен Вајт је сигурно ван строја, па ће Артета морати да се одлучи између опорављеног Тимбера и Кристијана Москере.

На другој страни терена је Усман Дембеле, играч који се кроз кретање и интелигенцију намеће као константна претња. Арсеналова одбрана, предвођена тандемом Вилијам Салиба - Габријел Магаљес, биће на највећем испиту до сада. Салиба је израстао у једног од најбољих штопера света, а брзина и смиреност биће кључни у заустављању Дембелеа и Кварацхелије.

У везном реду, дуел између ПСЖ-овог диригента Витиње и Арсеналовог мотора Деклана Рајса дефинисаће контролу над утакмицом. Витиња је играч са највише успешних додавања у Лиги шампиона ове сезоне, са просеком од чак 97,1 по мечу.

Рајсова способност да квари противничке нападе биће од виталног значаја за Арсенал.

Највећа опасност по гол Матвеја Сафонова биће Букајо Сака. Један од најбољих играча Енглеске у последњих неколико сезона постигао је победоносни гол против Атлетика у полуфиналу и представља најконстантнију нападачку претњу свог тима.

Умеће да улази са десног крила у средину и завршава акције биће нешто на шта ће одбрана ПСЖ-а морати посебно да обрати пажњу.

Што се тиче здравственог билтена, оба тима имају мањих брига. У ПСЖ-у се очекује да Хакими и Дембеле буду спремни, док ће Нуно Мендеш такође бити у саставу након проблема са бутином.

У Арсеналу, осим поменуте ситуације са Тимбером, добра вест је да ће Нони Мадуеке бити на располагању.

Ово финале није само борба за најпрестижнији клупски трофеј, већ и последња велика провера пред Светско првенство које почиње у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Мексику само 12 дана касније.

Готово сви актери са терена Пушкаш арене придружиће се својим репрезентацијама, а наступ у Будимпешти могао би да одреди њихову улогу на највећој светској смотри фудбала.

Додатну димензију финалу даје и дуел на клупама, где ће се суочити два тренера произашла из исте фудбалске школе - Барселонине. Луис Енрике и Микел Артета били су саиграчи на Камп Ноу на преласку у 21. век, обојица су ученици филозофије Пепа Гвардиоле, али су развили стилове који се значајно разликују.

"Пеп је био референца за све нас који желимо да играмо фудбал на одређени начин", рекао је Енрике, који је попут Гвардиоле водио Барселону до европске титуле.

Артета, који је три године био Гвардиолин помоћник у Манчестер ситију, истиче да му је управо тај период дао знање неопходно за самосталну тренерску каријеру.

Артета је са само 18 година, због превелике конкуренције у везном реду Барселоне где су стасавали Ћави и Инијеста, отишао на позајмицу управо у ПСЖ.

"Било је то застрашујуће за мене и моју породицу", присећао се касније Артета, али је управо то искуство, како каже, "запалило у њему жељу да постане тренер".

Док је Енрикеова играчка и тренерска каријера до сада била успешнија, Артета је на путу да то промени.

Шпанац је преузео Арсенал у децембру 2019. када је тим био на десетом месту у лиги и обећао повратак у борбу за највеће трофеје. Седам година касније, испунио је обећање.

"Копали смо, копали и копали, и морате наставити да копате јер ће злато једног дана бити ту", сликовито је описао свој рад на почетку сезоне.

Председник ПСЖ-а Насер Ал Келаифи открио је да је шпански стручњак током своје прве сезоне практично "спавао сваке ноћи" у тренинг центру. Та глад за успехом донела је Паризу прву, дуго чекану титулу првака Европе прошле сезоне.

Енрике је познат по томе што од играча тражи потпуну поливалентност, стварајући флуидан, футуристички систем у којем позиције готово да не постоје.

"Микелито Артета... веома ми је драг", рекао је Енрике уочи финала.

Неки би употребу деминутива могли протумачити као психолошку игру, подсећање на надимак који је имао за Артету пре четврт века.

"Биће веома тешко, али много верујемо у наш стил игре и оно што желимо да урадимо", додао је Енрике.

Централна тачка финала биће директан сукоб најубојитијег напада и најчвршће одбране у овогодишњем издању Лиге шампиона.

Тим Луиса Енрикеа постигао је чак 44 гола на 15 утакмица, што је у просеку готово три по мечу, и представља најефикаснији тим у такмичењу. Насупрот њима, екипа Микела Артете примила је свега шест голова на 14 мечева, демонстрирајући дефанзивну организацију каква дуго није виђена на овом нивоу.

ПСЖ-ов пут до Будимпеште био је спектакуларан. Не само да су побеђивали, већ су и декласирали противнике. Убедљивих 8:2 у двомечу против Челсија у осмини финала била је порука целој Европи, док је елиминација Ливерпула укупним резултатом 4:0 утишала један од најискуснијих тимова на континенту.

Једини прави тест био је полуфинални трилер против Бајерна из Минхена, решен укупним резултатом 6:5, који је показао да париска машина, иако моћна, може бити и рањива.

За разлику од њих, Арсеналова кампања била је прича о стрпљењу, дисциплини и тактичкој супериорности.

"Тобџије" су једини непоражени тим у такмичењу, а нокаут фазу су прошли савладавши Бајер Леверкузен, Спортинг и Атлетико Мадрид. Полуфинале против Атлетика било је парадигматично за Артетин стил: два тврда, исцрпљујућа меча, решена минималном разликом од 2:1, где је дефанзивна структура тима дошла до пуног изражаја.

Арсенал није примио ниједан гол из отворене игре у целој нокаут фази, што је податак који улива страхопоштовање.