,,Породица Јовановић” – дуговечна хумористична и сатирична емисија

У чему је била тајна успеха „Јовановића”? У идеји Бранислава Ђуричића, у бриљантно погођеној форми радио-стрипа, у разиграним текстовима, одличној глумачкој екипи, вештој режији или у вешто приказаним тадашњим друштвеним приликама?

Почела је да се емитује на Првом програму Радио Београда 5. јануара 1981. године сваког радног дана у 5.45 ујутро и током дана репризирала се још два пута. Животно уверљива, драмски разиграна, ,,Породица Јовановић” је својим садржајем брзо освојила слушаоце и ушла у многе породице, да с њима подели свакодневне бриге и радости.

Овакве радио-породице постојале су на радио-станицама у САД и Великој Британији још пре Другог светског рата, а касније и у Француској, Пољској, Мађарској, Чехословачкој. Код нас је емисија ,,Породица Јовановић" представљена као радио-роман о породици од четири члана за који слушаоци из недеље у недељу сами пишу наставке. Но, нова серија Бранислава Банета Ђуричића била је друкчија од сви претходних. Пре свега, трајала је до 5 минута и емитовала се сваког дана.

Чланови прве породице Јовановић били су: Ђорђе Јовановић, графички радник (Душан Антонијевић), Меланија Јовановић, његова супруга (Љиљана Крстић), Јован Јовановић, њихов син, ВКВ радник (Зоран Радмиловић), Стана Јовановић, Јованова супруга, медицинска сестра (Рената Улмански) и њихова деца Весна Јовановић, ученица (Зорица Јовановић), Зоран Јовановић, ученик (Вера Обрадовић).

Зоран Радмиловић (1933–1985) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац, који је одиграо неке од најупечатљивијих улога у историји југословенске кинематографије. Његова најпознатија улога била је у позоришној представи ,,Радован III”, због које је добио титулу краља хумора и импровизације.

Поступно је апсолвирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију и након тога започео каријеру у Београдском драмском позоришту (1962–1968), у коме је првобитно наступао у мање значајним представама.

Године 1964, због одустајања Љубе Тадића, Радмиловић је добио насловну улогу у представи „Краљ Иби” (на сцени Атељеа 212). Током настајања представе, његова глумачка надареност довела је до тријумфа импровизације (велики успех остварује и на гостовањима у Паризу, Москви, Њујорку, Венецији и др.). На филму је одиграо двадесетак улога. Добитник је великог броја награда: ,,Златна арена”, ,,Добричин прстен”, Стеријина награда и многе друге.

Награда Зоран Радмиловић додељује се од 1988. у оквиру ,,Стеријиног позорја” у Новом Саду, а додељује је компанија „Новости”, док се награда „Зоранов брк” додељује сваке године у част Зорана Радмиловића на манифестацији „Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару. Награда је установљена 1991. године.

 Извор: Звучни архив Радио Београда