Мали амбасадори Равног Села у Бечу - од школске клупе до аустријског Парламента

Тридесеторо ученика трећег и четвртог разреда Основне школе "Бранко Радичевић" из Равног Села провело је пет дана у Бечу. Са њима су биле директорка школе Оља Пантовић, учитељица Нада Дангубић, наставница српског језика Смиљана Драгичевић и наставница енглеског језика Дајана Ковачевић, као и иницијатор и организатор путовања др Жељко Драгић.

Већина деце има тек девет или десет година. У Беч нису дошли само да виде знаменитости и направе фотографије за успомену. Дошли су да упознају своје вршњаке, да са њима уче, разговарају и играју се, да упознају другу средину и да демократију доживе тамо где она и живи -међу људима.

Пут их је водио од једне бечке учионице, преко Општине Флоридсдорф и трагова српске културне историје, све до аустријског Парламента. А управо тамо ова мала школа из Равног Села исписала је једну посебну страницу.

Према информацији добијеној у аустријском Парламенту, Основна школа "Бранко Радичевић" из Равног Села прва је школа из Србије која је у оквиру званичне школске посете посетила Парламент Аустрије, а након тога примљена код председника Националног савета.

Ипак, можда је најважнија прича ових пет дана почела много раније.

У једној учионици. Једно "Добро дошли“ и границе одједном постају неважне У Кампусу Донауфелд у 21. бечком округу Флоридсдорфу, деца из Равног Села провела су читав школски дан са својим вршњацима из Беча. Не сат времена. Не кратку посету због заједничке фотографије. Већ прави школски дан.

Заједно су учили, рачунали, играли се, бавили спортом, учествовали у радионицама и проводили одморе једни са другима. А иза избора управо ове школе стоји једна сасвим лична и дечја прича.

Фјодор Марковић из Беча похађа Кампус Донауфелд. Заједно са својим пријатељима Мијатом Илићем и Хеленом Дешић и Гретом Драгић, која је уједно и његова кума, већ је постојала мала веза између деце у Бечу и Равном Селу. Управо из тог пријатељства родила се идеја да деца из Србије приликом боравка у Бечу не посете само знаменитости, већ да један дан проведу са вршњацима у правој бечкој учионици.

Тако нешто што је почело као пријатељство неколико деце прерасло је у сусрет две школе. Директор Рихард Преглер и његов тим широм су отворили врата школе гостима из Србије. Посебан допринос дала је учитељица Маринела Веласко, која је своје ученике много пре доласка гостију припремала за сусрет. Разговарали су о Србији, учили о својим будућим гостима, а бечка деца су научила чак и неколико речи на српском.

И онда је група из Равног Села ушла у школу, а аустријска деца су им рекла: "Добро дошли!“

Само две речи. Али понекад две речи могу да кажу више о Европи него дуги политички говори. После само кратког времена више готово да није било важно ко је из Аустрије, а ко из Србије. Деца су учила заједно, смејала се заједно, играла се заједно. Били су једноставно деца.

 Када политика отвори врата деци

Своја врата младим гостима отворио је и 21. бечки округ. У згради Општине Флоридсдорф групу је примио председник округа Георг Папај, разговарао са децом и представио им Флоридсдорф и начин функционисања једног бечког округа. Уз пиће и пицу, службени пријем брзо се претворио у топао сусрет прилагођен деци.

Тога дана политика више није била нешто далеко и апстрактно. Врата су се отворила, неко је имао времена за њих. Деца су могла да питају, а демократија је постала нешто што могу да доживе.

 Историјски тренутак у аустријском Парламенту

Врхунац боравка уследио је посетом Парламенту Републике Аустрије. Деца су сазнала како функционише Парламент, како настају политичке одлуке и зашто демократија подразумева да различита мишљења могу да се изнесу, чују и поштују.

А онда је уследио тренутак који ће многима од њих вероватно остати у сећању читавог живота. Председник Националног савета др Валтер Розенкранц лично је примио ученике из Равног Села, директорку школе и њихове учитељице и наставнице.

Деветогодишњаци и десетогодишњаци који су само неколико дана раније седели у својим школским клупама у Равном Селу, сада су стајали пред једним од највиших представника Републике Аустрије.

Према информацији аустријског Парламента, "Бранко Радичевић“ из Равног Села прва је школа из Србије која је у оквиру званичне школске посете посетила Парламент, након чега је уследио лични пријем код председника Националног савета.

Камен темељац за здање Парламента, дело архитекте Теофила Хансена, положен је 1874. године, а зграда је 1883. предата својој парламентарној намени. Њена архитектура намерно се ослања на античку Грчку и историјске корене демократије. Више од 150 година касније, у том здању стајала су деца из Србије.

 Беч је и сусрет са сопственом културном историјом

Марко Сарић, председник Српског просветног и културног друштва „Просвјета“ у Аустрији, повео је децу српским траговима кроз Беч. Говорио им је о Вуку Стефановићу Караџићу и Бранку Радичевићу и местима која њихову историју повезују са аустријском престоницом.

Посебно је било управо име Бранка Радичевића. Деца га свакога дана виде на својој школи. У Бечу је то име одједном добило места и приче. Историја је престала да буде само лекција.

За директорку Ољу Пантовић и педагошки тим учитељицу Наду Дангубић, наставницу српског језика Смиљану Драгичевић и наставницу енглеског језика Дајану Ковачевић ових пет дана били су много више од путовања.

„Наш задатак није само да деци пренесемо знање, већ и да им отворимо врата света. Када дете својим очима види другу школу, упозна вршњака који говори другим језиком, упозна историју и уђе у институцију у којој живи демократија, онда оно учи на начин који ниједан уџбеник не може у потпуности да замени“, истакла је директорка Оља Пантовић.

За Наду Дангубић, Смиљану Драгичевић и Дајану Ковачевић посебно је било драгоцено посматрати своје ученике у једном потпуно новом окружењу.

 Путовање које су омогућили људи

Иза ових пет дана није стајала велика туристичка агенција нити професионални организациони апарат. Размена је у највећој мери организована волонтерски.

Иницијатор и организатор био је историчар др Жељко Драгић, отац деветогодишње Грете, која је такође била међу децом. Драгић је рођен у Немачкој и из сопственог живота зна колико сусрети различитих култура могу да обликују младог човека. Посебно су га током младости обележиле међународне размене и сусрети са младима из Израела. Од 2007. до 2012. године живео је у Бечу, где је боравио и у оквиру свог научног рада и докторских студија.

Али из тих година остало је још нешто - пријатељства. Много година касније, управо су ти пријатељи помогли да тридесеторо деце доживи Беч, међу којима Урош Ивановић, бројни бечки угоститељи, Представништво Републике Српске у Аустрији, на челу са Младеном Филиповићем, које је долазак деце подржало непосредно и финансијски и бројни други људи путем приватне акције прикупљања средстава.

За др Жељка Драгића управо је то разлог због којег овакве сусрете годинама организује волонтерски: „Организовати овакво путовање без професионалне организације значи много времена, снаге, телефонских разговора и понекад много нервирања. Али када уђем у учионицу и видим дете из Беча и дете из Равног Села како седе једно поред другог и смеју се, или видим очи наше деце када уђу у Парламент, онда знам да је сваки сат вредео.“