уторак, 30.06.2026, 11:46 -> 12:30
Извор: Далиборка Шишмановић Кепчија
Књижевношћу до очувања језика и идентитета - "Мостови речи" у Форарлбергу
У петак, 26. јуна, у организацији Просвјетине школе српског језика у Форарлбергу, одржано је књижевно вече „Мостови речи", које је окупило бројне љубитеље лепе писане речи и још једном потврдило значај неговања српског језика и књижевности у расејању.
У име организатора и покровитеља књижевне вечери, присутне је поздравила Далиборка Марковић, пожелевши гостима срдачну добродошлицу, истичући да овакви сусрети у великој мери доприносе очувању српског језика, културног идентитета и духовне повезаности нашег народа.
Председница Удружења српских писаца Швајцарске, Далиборка Шишмановић Кепчија, представила је рад и досадашње стваралаштво Удружења, након чега су се чланови Удружења публици представили изабраним песмама, прозним одломцима, афоризмима и епиграмима. Својим књижевним стваралаштвом вече су обогатили Далиборка Шишмановић Кепчија, Сава Илић, Мирјана Цвијановић, Мирјана Мандић Дрљача, Снежана Милановић, Драгица Ђокић и Сена Хеги Милошевић.
У наставку програма публици се први пут представио песник из Форарлберга Милан Рацић, чија је поезија наишла на изузетно срдачан пријем публике.
Један од најлепших и најемотивнијих тренутака вечери приредио је Леон Хаиплик, ученик Просвјетине школе српског језика, који је прочитао своју ауторску причу. Његово учешће сведочи да љубав према српском језику, ћириличном писму и лепој писаној речи успешно проналази пут и до најмлађих генерација. Управо то представља један од највећих успеха и најлепших плодова рада Просвјетине школе српског језика у Форарлбергу.
Заједница „Срби из Форарлберга" и протојереј Александар Савић својом су несебичном подршком и активним учешћем у организацији дали значајан допринос успешној реализацији ове књижевне вечери.
Књижевно вече „Мостови речи" још једном је потврдило да писана реч има снагу да спаја људе, премошћује раздаљине, а пре свега да чува матерњи језик и културно наслеђе, градећи трајне мостове међу генерацијама и нашим сународницима у расејању. Такви сусрети подсећају нас да књижевност није само уметност речи, већ и место сусрета, саборништва и очувања националног, културног и духовног идентитета.
Коментари