Срели су се у Београду

Када током лета прођете кроз Кнез Михаилову улицу, вероватно не знате које животне приче имају људи које видите.

"Ја сам из Србије, живим у Америци већ од када сам имао четири и по године и долазим овде на одмор свако лето од петог разреда", каже нам Петар Спасић.

"Где живиш у Америци?"

"Живим у Сијетлу."

Значи са друге стране, баш далеко.

"Да, то је скроз на западној обали."

Двоје младих, Петар Спасић који живи у Сијетлу у Америци и Лилија Бухон која је одрасла у Енглеској а живи у Швајцарској упознали су се захваљујући томе што је она дошла на месец дана у Београд да похађа курс српског језика.

"Зовем се Лилија, ја сам из Енглеске, из Лондона, али живим у Швајцарској."

Заинтересовала се за Србију јер је велики обожавалац Николе Тесле и био јој је сан да посети Теслин музеј.

Одушевљена је људима у Београду и каже да би желела да живи у Србији.

Радо је пристала да разговара са нама да би инспирисала и друге људе да посете Србију.

Обоје су се иначе годинама борили са аутизмом и постигли велики напредак.

Петар је ове године завршио факултет и постао софтверски инжењер у Сијетлу. Тада се сликао са тамошњим српским свештеником.

Његов отац Јовица Спасић је и сам инжењер у Сијетлу а родом је из околине Лесковца.

Говори о сину:

"Кад је први пут дошао са неким пријатељима после петог разреда основне школе мало су се бојали моји родитељи како ће он то да се прилагоди. Пошто је био јако несташан, они су мислили да ће бити тешко, мада се он прилагодио и почео да их слуша. То му је помогло да сад прича нормално и српски и енглески. И он обожава Србију и сваког лета отада долази."

Петар и Лилија планирају да остану у контакту и даље па јој је Петар тако ових дана помогао да победи компјутер у шаху.