Селаковић у словачкој Народној галерији отворио изложбу "Српски средњовековни манастири у опасности“

Селаковић је истакао да се изложба о угроженим српским средњовековним манастирима након седишта Унеска у Паризу и Националне галерије у Букурешту представља  словачкој престоници из много разлога а у првом реду због блискости наших култура и вредности које поштујемо и које оријентишу наше саморазумевање.

„Веома смо захвални Словачкој на принципијелном и одлучном ставу непризнавања тзв. 'Косова' и доследном поштовању принципа међународног права, упркос снажним притисцима. Ова принципијелна и доследна подршка има додатни значај када је у питању културно наслеђе”, рекао је Селаковић.

Наглашавајући традиционално добру културну сарадњу две земље, министар је указао да потенцијал и предуслове има за  још интензивнију размену.

„Тако је у области културног наслеђа, филма, музике, књижевности, ликовне и примењене уметности,  и свих других. На мултилатералном плану Србија и Словачка такође имају изузетан потенцијал. Има ли у том светлу бољег примера и узора и разлога за понос од уписивања Ковачичког наивног сликарства на Листу нематеријалне културне баштине УНЕСКА“, додао је Селаковић.

Према његовим речима, четири културна добра која су део Унескове листе светске баштине налазе се на Листи светске баштине у опасности такође готово двадесет година, од 2006. године (манастир Дечани, Пећка патријаршија, манастир Грачаница и црква Богородице Љевишке).

„Упркос свему овоме, настављају се напади на српско наслеђе, покушаји преименовања и фалсификовања историје. У општој атмосфери терора и страха. Само за период 2023-2024. забележен је 31 напад, од којих је већина била усмерена на уништавање и скрнављење културних добара“, прецизирао је Селаковић.

Министар Селаковић је поручио да изложба фантастично српско духовно средњовековно наслеђе представља препознато као глобално богатство и благо целог човечанства, да у  скоро седам векова живота величанственог манастира Високи Дечани, упис на Унескову листу представља важан догађај и да зато и ова „наша радост истовремено захтева и посвећеност и будност“ имајући у виду, како је указао, подсећање да је српско културно наслеђе Косова и Метохије и у 21. веку једно од најугроженијих културних наслеђа у Европи.