Знање као најбоље ђубриво - Лесковчанин из Северне Дакоте истражује како да сачувамо плодну земљу

Лесковац је његово извориште, корен коме се с годинама све чешће враћа, да се међу својима опусти, напије неопходне енергије и онда крене даље, у нове подухвате и изазове.

“Лесковац, Власотинце, Вучје, то су нека моја три места која волим да посетим. Природа, храна, наравно моји пријатељи, моја родбина, то је нешто што стварно релаксира и увек раду проведе мој годишњи одмор овде”, каже

Из родног Лесковца пут знања са само 15 година одвео га је у Шабац, у медицинску школу. Једва пунолетан одлази у Ванкувер, па у северну Дакоту. хиљада километара до звања доктора наука и универзитетског професора посвећеног научном истраживању.

Марко Давинић је микробиолог, земљиште је његова специјалност. Како га очистити након изливања нафте, најновије истраживање недавно представљено у Катару.

“Ми смо имитирали земљани излив нафте, значи излив нафте из цеви у земљу и онда смо користили микробе који су природно у земљи. Ми смо их стимулирали тако што смо додавали разне врсте елемената и нутриције, поготову фосфора и азота. Микроби који су у земљи, то су углавном бактерије и фунге, су деградирали и разбили нафту на елементе који нису токсични и чак могу да се користе у агрокултури. Та нафта која је разграђена, ту нафту у тој земљи може да се засади кукуруз или соја и да она нормално расте.”, каже професор Давинић.

Ми смо у лабораторији завршили то чишћење за 70 дана, користећи оптималне услове за рад микроба.

Плодна лесковачка котлина из које је потекао нафту нема, али када стигне кући воли да оде до пијаце да провери квалитет оног што је изнедрила.

“Не улазим ја ту у хербициде и то прскање и хемикалије које се користе за производњу, већ сам овде мерио зрелост продукта, односно поврћа и воћа. Што се тога тиче нашао сам да је доброг квалитета.”

На државном универзитету Дикинсон и колеџу Бизмарк где предаје, уз започете, већ чекају нови научно израживачки пројекти.

“Радимо и на коришћењу канализацијног муља као ђубриво у агрокултури, да што мање имамо отпадака, да се што више користи за производњу хране. Имам пар пројеката у вези биомагнетизма и коришћења хормона у агрокултури. “

Од сарадње са Лесковачким технолошким факултетом не одустаје. Тако би проширио студентску размену, коју већ има са неким европским факултетима.

“То је један мој циљ, хоћу да доведем моје студенте овде да виде како се овде ради и какви су услови и онда можда и ови студенти науче нешто од Американаца”, каже Давинић.

Американци мало знају о Европи, а њему је циљ да чују и за Лесковац. За њега су многи успешни пољопривредници већ чули и желе да ступе у контакт са професором Давинићем, јер, како кажу, он је лесковачко благо чије би им знање из области агрокултуре и заштите животне средине било на велику корист.