Џез великани – Leo Wright

Рођен у Вичита Фолсу у Тексасу, након што је студирао алт саксофон код свог оца и код Џона Хардија из Даласа, Рајт је започео професионалну каријеру која га је брзо одвела у звездано друштво. Међу раним ангажманима били су периоди са бендовима које су предводили Чарлс Мингус и Дизи Гилеспи (1959-1962). Са овим последњим је наступио на неколико великих међународних фестивала и снимио плоче, укључујући и „A Musical Safari“.

Преселивши се у Европу 1963. године, Рајт се настанио у Берлину, а касније у Бечу. Током овог периода наступао је и снимао првенствено у Европи, са европским музичарима и америчким узметницима у Европи, као што су Кени Кларк и Арт Фармер. Током тих година радио је и снимао са, између осталих, Антониом Карлосом Жобимом, Џимијем Витерспуном, Дејвом Пајком, Блуом Мичелом, Гилдом Махонесом, Жан-Луком Понтијем, Френсијем Боландом и Елдијем Јангом, у Њујорку је био вођа бап квартета и квинтета, а међу његовим пратећим музичарима били су Џуниор Манс, Арт Дејвис, Чарли Персип, Ричард Вилијамс, Кени Барел, Слајд Хемптон, Кармел Џоунс, Лу Бенет и Рон Картер. Средином деценије наступао је у Европи са Џорџом Гренцом и Лијем Коницом у бенду „Alto Summit“, снимајући са обојицом. Након што се настанио у Берлину 1964. године, наступао је на џез фестивалима у Немачкој, Швајцарској и Финској и свирао са студијским бендом „Sender Freies Berlin“ и другим групама. Касније је живео у Бечу и повукао се из музике једно време од 1979. године. Поново се вратио 1986. године, снимајући албум дуета са супругом Ели Рајт и наступајући са Нетом Едерлијем, Грејчаном Монкуром III и Кенијем Друом у бенду „Paris Reunion“.  Године 1990. одржао је свој последњи концерт, заједно са Џимијем Витерспуном.

Поред наведених уметника, сарађивао је и са Букером Ервином, Чарлсом Мингусом, Џоном Хардијем, Џонијем Колсом, Тедом Дамероном, Редом Гарландом, Џеком МекДафом, Оливером Нелсоном, Лалом Шифрином и Дизијем Гилеспијем.

Иако је понекад свирао кларинет и флауту, највећи траг је оставио на алт саксофону, проналазећи укусну мешавину бујног романтизма и „блузи драјва“. Имао је прозрачан и резонантан звук флауте, поткрепљен врхунском техником, а као саксофониста, био је под снажним утицајем Џонија Хоџиса - његов тембр на алту и блуз карактер његових соло деоница сведоче о томе.