Антологија српске музике

Слушаћете дела нашег уваженог композитора, педагога и академика Станојла Рајичића – његов Клавирски концерт број 3, Сонату за виолину и клавир и Други виолински концерт. Сва ова дела настала су у распону између 1938. и 1950. године и сведоче о развоју и метаморфози његовог музичког језика, у кључним историјским годинама у нашој земљи.

Као један од најистакнутијих представника генерације музичара који се у музиколошкој литератури везују за Праг, Станојло Рајичић је у времену пре Другог светског рата, био задојен музичком авангардом, користећи слободно схваћену атоналност и атематизам. Но, већ у делим насталим непосредно пре почетка ратних сукоба и током њега, долази до онога што Властимир Перичић назива „ублажавањем и продубљивањем израза”, које ће „око 1946. године довести до свесног враћања, строгој класичној форми и јасном, тоналном хармонском говору”. Апартни неокласизицам уз нека снажнија хармонска решења и политоналности, као и призвук фоклора постаће карактеристике Рајичићевог зрелог, послератног, стваралаштва.

Уредница Ксенија Стевановић