Ијасинт Жаден и клавирска музика Париза

Ијасинт Жаден рођен је 27. априла 1776. године у Версају, у породици дворског музичара Франсоа Жадена. Музичко образовање стицао је код алзашког пијанисте и композитора Никола-Жозефа Илмандела, а изузетну надареност показао је веома рано: прву композицију објавио је већ 1785, са свега девет година, док је четири године касније дебитовао на париским Духовним концертима, изводећи сопствени концерт за клавир. Жаденово стваралаштво одвијало се у бурним годинама Француске револуције, када су опера и музика за револуционарне свечаности заузимале истакнуто место у јавном музичком животу Париза и пружале композиторима значајне могућности за стицање угледа и професионални ангажман. Истовремено, Ијасинт Жаден је као тежиште свог младалачког опуса изабрао жанрове клавирске и камерне музике, пре свега намењене приватно и полујавној сфери. Активан и као пијаниста, 1795. године Жаден је постављен за професора клавира на новооснованом Париском конзерваторијуму, а средином деведесетих година је уједно и настао највећи део његових клавирских соната. У овој емисији слушаћете сонате Ијасинта Жадена и Елен де Монжеру.

Дванаест година старија од Жадена, Монжеру се након часова код Илмандела усавршавала и код Муција Клементија и Јана Ладислава Дусека, а 1795. године и сама је, као и Ијасинт Жаден, постала професор новооснованог Париског конзерваторијума, оставши упамћена и као прва жена именована на професорско место у овој установи. Рођена у Лиону, у племићкој породици, Монжеру је одрасла и деловала у Паризу, најпре наступајући у салонима, а затим је, по избијању Француске револуције, почела и да објављује своја дела. Главни допринос Елен де Монжеру јесте њена Школа клавира, објављена око 1820. године, а њен клавирски израз са стваралаштвом Ијасинта Жадена повезује склоност ка смелим и тамним хармонским решењима.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић