Светске музичке позорнице

Најпре слушате немачку премијеру Пертовог остварења Велики Антофони, које је настало 2016. године као инструментална верзија његових Седам Магнификата-Антифона за мешовити хор a cappella из 1988, заснованих на литургијским антифонима, кратким литургијским напевима, односно молитвеним стиховима, који се певају у данима пред Божић. Иако су речи у оркестарској верзији изостављене, њихов духовни смисао остаје присутан у сваком сегменту дела. У свом препознатиљивом тинтинабули стилу, Арво Перт гради смирен и дубоко медитативан звучни свет, обликујући га као „тихи простор молитве и ишчекивања”.

Након тога следи Трећи клавирски концерт у Е дуру Беле Бартока, са Борисом Гилтбургом као солистом. Композиције настале током Бартоковог боравка у Америци, односно у његовој последњој стваралачкој фази, данас припадају његовим најпопуларнијим остварењима. Међу њима су Соната за соло виолину, коју је 1944. године написао по поруџбини Јехудија Мењухина, Концерт за виолу, као и Трећи клавирски концерт из 1945. године, замишљен као рођендански поклон супрузи Дити Пастори-Барток. Композитора је, међутим, смрт спречила да дело доврши, па је последњих седамнаест скицираних тактова уобличио његов ученик Тибор Серли.

Други део концерта испуниле су Симфонијске игре опус 45, последње велико остварење Сергеја Рахмањинова. Дело је настало 1940. године, током композиторовог боравка у Америци, а посвећено је Јуџину Ормандију и Филаделфијском оркестру, који су га премијерно извели 3. јануара 1941. године.

Снимак из серијала Премијум концерти Еурорадија уступљен нам је посредством међународне размене.

Уредница Ирина Максимовић Шашић