Уметност интерпретације – Немања Радуловића

На овом обимном албуму, чије је трајање скоро деведесет минута, Радуловић дубоко понире у опус Прокофјева, представљајући најразличитија дела овог аутора и пружајући један обухватан и целовит увид у његово стваралаштво. Наиме, осим дела намењених виолини, представља и транскрипције неких од најпознатијих тема Прокофјева, попут свите из балета Ромео и Јулија или одломака из балета Пепељуга и опере Заљубљен у три наранџе. Ипак, централно место заузимају композиције написане оригинално за виолину – Соната за соло виолину у Де дуру опус 115, Соната за две виолине у Це дуру опус 56, Пет мелодија опус 35 бис и Концерт за виолину број 2 у ге молу.

У Сонати за две виолине, Немања Радуловић наступа са младом звездом светске сцене, двадесетпетогодишњим шведско-норвешким виолинистом Јоханом Даленеом. Говорећи о овој сарадњи за часопис „Страд”, Радуловић је истакао да посебно воли „његову свежину, интелигенцију и ангажованост”. Наш виолиниста додаје „да је тражио некога младог по годинама, али зрелог свирача, ко би разумео идеју свежег и директног звука”. Радуловић затим додаје „Смешно је и интригантно јер смо нас двојица врло, врло различити, али мислим да смо успели да остваримо оно за чим сам годинама трагао у овом делу: широко постављен дијалог, без форсирања договора око сваког детаља”.

Овај албум је у потпуности посвећен музици Сергеја Прокофјева, за коју Радуловић каже да поседује „нешто чудесно, као да се стално премешта између светлости и сенке, тражећи истину помоћу контраста, сарказма, магије, љубави, ироније и лепоте”, закључује наш виолиниста.

Говорећи о музици овог аутора, Радуловић је истако да се са њом први пут сусрео током студија у класи Дејана Михајловића, свирајући Сонату за соло виолину. Подсетићемо, Радуловић је осим у класи овог угледног српског професора, студирао и на Високој школи у Сарбрикену у класи Џошуе Епштајна, као и на Конзерваторијуму у Паризу, у класи Патриса Фонтанарозе. Добитник је најзначајнијих домаћих признања, укључујући и Октобарску награду, затим победе на такмичењима Ђорђе Енеску, Јозеф Јоаким, Страдиваријус такмичење виолиниста, као и награда Ехо Класик 2015. за најбољег младог уметника.

Оно што наступе овог уметника чини јединственим јесте начин припреме и само извођење. Наиме, Немања Радуловић је више пута истицао да у процесу вежбања испробава различите приступе и могућности интерпретације, али да се коначна верзија дешава на сцени, кроз сам чин извођења и да тада заборавља на одлуке које је донео приликом вежбања и пружа интерпретацију која настаје у датом моменту. У том процесу стварања, а поготово када се ради о неким популарним делима, подразумева се да историјска извођења имају своју улогу, али он сматра да савремени уметник увек може да понуди сопствену визију која ће можда постати део традиције, а потом и сама бити подвргнута променама и преиспитивањима од стране будућих уметника.

Емисију ће заокружити Концерт за виолину број 2 Сергеја Прокофјева, који Радуловић изводи уз пратњу Филхармонија оркестра под управом Санту-Матијаса Роувалија, са којим је први пут сарађивао у Букурешту 2021, у оквиру фестивала Ђорђе Енеску, а потом и на Радуловићевом дебију са Њујоршком филхармонијом 2023. године. Говорећи о интерпретацији, Радуловић је истакао да је дуго чекао да сними овај концерт, тражећи правог диригента и оркестар и да је са Роувалијем остварио сасвим посебну везу. „Моји лични музички приоритети су увек били више везани за слободу него за стриктан ритам, али он ме је научио да када је ритмичка база ту, можеш да осећаш слободу изнутра, посебно у овом концерту” каже Радуловић и додаје „када он диригује, ја само гледам његов штапић и све долази на своје место”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић