Драган Проле: Време и отпор у дневнику Анке Обреновић (1)

Анка Обреновић, кћи Јеврема Обреновића (најмлађег брата Милоша Обреновића) и Томаније Обреновић, била је повлашћена у много чему: „Први дневник на српском језику из женског пера јединствен је по много чему”, пише у уводним редовима свога текста Драган Проле. „Премда из савремене перспективе то изгледа незамисливо, његова ауторка прва је у модерној Србији уживала у привилегији да спава на кревету, а не више на сећији или на сламарици. Поред тога, судбина јој је била толико наклоњена да је имала могућности да свира два инструмента: клавир и гитару. Штавише, њен отац је у то доба поседовао библиотеку која је изазивала одушевљење код његових учених гостију и посетилаца, попут Јоакима Вујића.”

Анка Обреновић не пише свој дневник спонтано, већ на предлог наставнице Тинe Трол, пре свега с идејом да "олакша срцу", што је идеја интимног дневника. У то време Анка има шеснаест година, што се по много чему види – по изостанку дубље инстроспекције, рецимо – али она, свеједно, пише, а пракса писања, по себи самој, тера језик да прекорачује границе које се, у почетку, чине непрелазнима. Због тога се Анкин дневник не зауставља само на оним најсубјективнијим детаљима, већ, посредно, оцртава и доба у којем живи. Утолико се пажљивијем и радозналијем читаоцу овај текст показује и као сведочанство једног времена у којем се мешају младалачка радозналост и разиграност, интелигенција и таленат за уочавање занимљивих детаља.

Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић