Александар Еткинд: Унутрашња колонизација (1)

У једној од својих најзначајнијих књига познати руски историчар и културололог Александар Еткинд говори о томе како је Руско царство владало страним територијама и освајало сопствене земље, колонизујући многе народе, укључујући и саме Русе. Еткинд детаљно говори о границама примене западних појмова колонијализма и оријентализма на руску културу, о формирању језика самоколонизације међу руским историчарима, о кметству и сељачкој заједници као колонијалним институцијама, те о књижевним покушајима да се разреше проблеми унутрашње колонизације који се постављају пред руску историографију. Крећући се од историје према књижевности, и назад, Еткинд нуди неочекивана тумачења критичких текстова о империјалном искуству, чији су аутори били Данијел Дефо и Лав Толстој, Николај Гогољ и Џозеф Конрад, Имануел Кант, Валтер Бенјамин и други.

По Еткиндовим речима: „Аутори који су писали о царској Русији створили су два наратива. У првом, велика земља се успешно, мада неравномерно, такмичила са другим европским државама. Она се поносила својом великом књижевношћу и спроводила до тад невиђене друштвене експерименте. У другом наративу, говори се о њеној економској заосталости, неограниченом насиљу, сиромаштву, неписмености, очају и пропадању. Ја се слажем са оба наратива и не примећујем у томе ништа спорно… Моје решење је својеврсна ејзенштајновска монтажа, прожета општим принципом који се у овој књизи јавља као унутрашња колонизација. Предлажем овај термин као метафору или механизам, који чини могућим да се Руско царство проучава заједно са другим колонијалним империјама из прошлости. Заправо, у овој књизи се два наратива о Русији спајају у један – историју унутрашње колонизације у којој је држава колонизовала народе, укључујући и онај народ који је тој држави дао њено мистериозно име... У овој књизи срешћете руске и западне класике у неочекиваним и, надам се, поучним контекстима. Такође се осврћем на историјске личности мање познате читаоцу. Одувек заокупљена територијом, колонизација је процес који су вршили људи над људима. Кроз ову књигу њени јунаци – вође и жртве, критичари и јеретици руске колонизације – сусрећу се са настављачима својих разноликих дела, са својим читаоцима”.

С руског језика превели Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Читао је Александар Божовић.
Уредници Тања Мијовић и Иван Миленковић.