Арон Гуревич – Интервју: Писати средњовековну историју (1)

„Дефиниција средњовековног раздобља је од скора постала веома спорна Људи су живели у Средњем веку а да нису знали да живе у Средњем веку, насупрот људима који живе у модерном времену који су тога свесни. Средњовековни људи су схватали себе или као људе који живе у непрекинутој хришћанској историји која је почела у првом веку наше ере или као потомке Римског царства. Узгред, све до 1806, до Наполеона, веровало се да Римско царство и даље постоји. Средњовековни људи разумели су ове две традиције, једну римску и другу хришћанску, на веома сложен и комплексан начин зато што су ове традиције спајали у један парадоксалан ентитет. Појам medium aeveum настао је тек у 15. веку са настојањима да се изврши периодизација латинског језика. Подела историје у различите периоде наступила је чак и касније, у другој половини 17. века. Модерно схватање појма „Средњи век” је крајње збуњујуће. Обично се овај израз примењује на период од 5. до 15. столећа. И ја се служим овом дефиницијом у практичне сврхе.

Пре неколико година, славни италијански историчар Масимо Монтанари објавио је једну занимљиву књигу (Култура хране: стварање Европе) у којој је отворено одбио да се користи појмом Средњег века. Према њему, историја Старог века трајала је све до 10. и 11. столећа а Средњи век није почео до другог миленијума. Жак Ле Гоф подржава гледиште да је Средњи век започео око 3. и трајао до 18. столећа. Сада смо стигли до тачке када вам политичка историја даје једну дефиницију, друштвено-економска другу а историја религије трећу, и тако даље... Када је Ле Гоф истицао да Средњи век траје све до 18. века, он је изгледа наглашавао чињеницу да је у свести народних маса средњовековна традиција наставила да живи све до тог времена. На пример, веровање Француза да краљевски додир може да лечи кожне болести трајало је све до 1810. године. Према томе, дефиниција Средњег века зависи од ваше перспективе и проблематике. Без обзира на наш став, ми смо везани за употребу појма Средњи век али сваком историчару треба да буде јасно шта подразумева под овим концептом. Ја лично верујем да је Средњи век трајао до Реформације.”

(oдломак из интервјуа „Писати средњовековну историју”)

Арон Гуревич (1924–2006), истакнути и светски признати медиевист, аутор је више значајних књига: Походи Викинга, Историја и сага, Проблеми генезе феудализма у Западној Европи, Проблеми народне културе у средњем веку, Категорије средњовековне културе и Средњовековни свет. Култура неме већине... Гуревичев научни рад посвећен истраживању свих облика живота средњовековног човека на тлу Западне и Северне Европе учинио је да његова дела буду преведена на многе светске језике (француски, енглески, немачки, шведски, норвешки, италијански, пољски, мађарски, чешки, бугарски…).

Превод: Михаел Антоловић
Читају Маја Миралем и Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.