Маршал Салинс: Првобитно политичко друштво (2)

У овом огледу Маршал Салинс (1930-2021) заступа тезу да тзв. егалитарна и лабаво структуирана друштва, попут ловаца-сакупљача који су најближи хобсовском одређењу „природног стања”, структурално и у пракси представљају само подређене сегменте већих космополитичких заједница, којима управљају не-људски ауторитети: божанства, преци, „господари врста” и друге метаособе (metapersons) које имају моћ над животом и смрћу људских бића. Тако, на пример, друштво амазонског народа Аравете није само земаљско, нити само људско: „Живи су део глобалне друштвене структуре која се темељи на савезу између неба и земље”, пише Едуардо Вивеирос де Кастро. Због тога нам је, сматра Салинс, потребна нека врста коперниканског обрта у антрополошкој перспективи: од људског друштва као средишта свемира, на који оно пројектује своје властите облике (тј. од погрешних закључака диркемовске или структурално-функционалне школе), ка етнографској реалности у којој су људска бића зависна од свеобухватних животворних и смртоносних сила које и саме имају људске атрибуте и које одређују земаљски поредак, благостање и егзистенцију. Насупрот Хобсовој тврдњи, Салинс образлаже да је нешто попут политичке државе било присутно већ у природном стању човечанства, будући да се чак и тамо где нема владара на земљи, подразумева да краљевска бића постоје на небесима. Ако је то тачно, „људска држава била је остварење политичког поретка који је већ био предодређен у космосу: држава је дошла с неба на земљу, а не богови са земље на небо”, закључује Салинс.

Превод с енглеског: Алекса Голијанин

Текст чита: Александар Божовић

Уредник: Предраг Шарчевић