Метафизика стваралаштва и онтологија генеративне уметности – пример „Арт блокса“

Питање статуса уметничког дела једна је од великих тема која је отворена са поплавом платформи за аутоматско генерисање слика, музике и филмова. Сваких неколико месеци појави се нови бренд вештачке интелигенције који се проглашава са „смрт филмске и музичке индустрије“, што се по правилу илуструје упечатљивим, али генеричким примерима који заиста делују равноправно када се упореде са модерним попкултурним „помијама“ (енгл. slop), али им најчешће недостаје „оно нешто“ (Аристотел би рекао τόδε τί) што иначе омогућава искорак из техничке (или технолошке) компетенције у Уметност-са-великим-У. Без икакве сумње, претходних година мреже су преплављене примерима илустрација, музике и кратких видео-материјала који се проглашавају за „врхунску уметност“, али у сваком од приложених случајева по правилу није тешко уочити неку „ноту генијалности“ коју је у слепи машински алгоритам унео његов творац од крви и меса.

Ово акутно питање вредновања уметничког дела на глобалној културној сцени којом и даље доминирају прагматични Американци своди се на питање монетизације. Са једне стране отвара се питање егзистенцијалног статуса уметника чији се рад „састругава“ (тј. „скрејпује“) са дигиталних платформи како би „хранио алгоритам“, са друге стране се отвара питање валутне противвредности насталог дела као не само „објективног мерила“ квалитета уметничке продукције, него и као изузетно важног „чувара вредности“ на све волатилнијем и све спекулативнијем глобалном тржишту капитала. Експеримент са „НФТ мехуром“ многи називају најобичнијом Понзијевом шемом, али то није спречило читав низ стварних уметника и угледних галерија да настављају да истражују границе дигиталне уметности унутар оквира монетарне конвертибилности и уметничког интегритета, а све у свету у којем одједном „поезију пишу сви“.
Како се блокчејн технологија пресеца са класичном уметношћу, на који начин нас генеративна уметност наводи да филозофски промишљамо ауторство, аксиологију и рецепцију уметничког дела, како се уметничка вредност умрежава са финансијским спекулацијама, и шта то све значи за будућност уметничког стваралаштва, разговараћемо са професором филозофије и естетике Уном Поповић и мултидисциплинарним уметником Срђаном Шаровићем, чија је уметничка колекција генеративних дела недавно улистана у избор престижне „Арт блокс“ платформе.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић