Револуција и естетика – како промене у свету мењају поглед на свет

Гости „Гозбе“: Уна Поповић и Срђан Шаровић

Иконографија револуције успоставља се post hoc. У тренутку када су побуњени Парижани јуришали на градски затвор, а бољшевици на седиште Привремене владе Александра Керенског, није им падало на памет да ће то што раде накнадно бити реконтекстуализовано, естетизовано и деификовано као догађај од капиталног значаја за планету. Песме које су певали, пароле које су извикивали, симболи које су носили – све је то дошло из ранијег периода, да би у каснијим уметничким интерпретацијама било замењено – у међувремену успостављеним – новим, револуционарним симболима. Нама близак пример је слика Таковски устанак Ђуре Јакшића, где следбеници кнеза Милоша носе националну заставу Србије која је успостављена тек двадесет година касније. Ђура је то, наравно, знао, али његова слика и није претендовала на прошлост, него на – вечност.

Ово когнитивно кашњење карактеристично је за све велике револуције и уметност која их симболизује. У Наполеоново време француска револуција је обрађивана кроз аристократску уметност класицизма, али тек са романтизмом добија своју дефинитивну иконографију. Бољшевици су, као наглашени прогресивисти, величали уметнички модернизам и футуризам, али су у пракси користили неороматичарску плакатску иконографију из времена царизма, која је веома брзо преточена у данас тако лако препознатљиви „соцреализам“. Како се време убрзавало, тако је размак између револуције и њене иконографије био све краћи, све док уметност и музика нису престигли историјске догађаје и постали „весници“, па чак и пажљиво контролисана „оруђа промене“. У наше време, које се на глобалном нивоу може окарактерисати као „револуционарно“, очи многих упрте су уметност од које се очекују неке нове, револуционарне смернице. Док оне не дођу – револуционари певају песме из претходних година и чак, деценија.

Како уметност уобличава друштвену револуцију и како се револуција одражава на уметност, да ли се уметничке и технолошке револуције одвијају на различитим колосецима, да ли нове технологије и историјски процеси диктирају нову уметност у нашем времену и шта би била нова револуционарна естетика, причаћемо са истакнутим српским естетичарима – филозофом Уном Поповић и мултидисциплинарним уметником Срђаном Шаровићем.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић