Хумористичка емисија

Још откад су у Србији постављени први семафори, више возача пролази на црвено, него на зелено светло.

На возаче који пролазе на зелено, они гледају као на нижу врсту која не само што не заслужује да вози, него ни да живи.

Кад треба да прође на зелено, малобројни нормални возачи морају најпре да погледају лево, па десно, као кад иду пешке, па тек кад се увере да нема никога, јер да има тај би прошао на црвено, могу да продуже и да форсирају раскрсницу.

Па онда брзина.

Запазио сам да кад неко у насељеном месту вози максималном дозвољеном брзином, од осталих возача добија салве увреда, звучна упозорења путем сирена, а често и батине, јер их успорава.

Шта тек да кажемо за жмигавац.

Просечан возач у Србији ће пре добровољно да дá крв, него да добровољно дá жмигавац.

Додуше, зна да упали сва четири жмигавца кад стане насред улице и тако заустави и трамвајски, и тролејбуски и аутомобилски саобраћај.

Наши људи воле да терају летње гуме зими и да возе у супротном смеру, али не воле да везују појас, или, далеко било, да трезни седну за волан.

Не знам да ли сте приметили, драги моји, али могло би се слободно рећи да већина возача код нас уопште на зна да вози.

Али решење је на видику. То су аутономна возила којих у свету има све више, а ускоро их можемо очекивати и овде.
Једино што се у последње време и код њих примећује да пролазе кроз црвено, не дају жмигавац и често знају да промаше смер.

Аутор текста: Александар Стојадиновић

Музички уредник: Снежана Станојевић