Наставља се пад цене закупа станова

На тржишту некретнина за изнајмнљивање, нарочито у Београду, већ неко време се бележи пад цена. Како кажу стручњаци, узроци су друштвено-политичка криза кроз коју земља пролази од почетка студентских протеста, повећана понуда али и мање интересовање странаца за закуп станова. Оглашивачи указују да је ове године пад цена најмање десетак одсто у поређењу са ценама у 2024. години, у којој је такође забележен пад од 20 одсто у односу 2023. Збирно гледано, у односу на цене забележене у време масовног прилива Руса и Украјинаца, пре три године, цене изнајмљивања станова пале су за 30 до 40 одсто, а очекивања су да се тај тренд настави. Да ли се може говорити о променама у структури тржишта ренте рећи ће нам Никола Чобић из агенције City Expert.

Недавно су у часопису „Nature Mental Health“објављени резултати међународног истраживања о томе шта чини срећан живот и у којим земљама су људи посебно задовољни. У оквиру „Глобалне студије о напредовању“ произашао је индекс напредовања као показатељ субјективног осећаја квалитета свих аспеката живота једне особе. „Напредовање“ у том контексту значи тежњу ка животу испуњеном смислом, радошћу и личним развојем. Испитано је више од 200.000 људи из 22 земље широм света. Иако се резултати не могу тумачити као показатељ стања на глобалном нивоу, наметнуло се неколико закључака: особе које имају посао, живе у партнерском односу или редовно учествују у верским обредима, углавном воде испуњенији живот. Уочљиво је и да се резултати у многим аспектима знатно разликују од оних у годишњем Светском извештају о срећи (WHP) у којем су скандинавске земље (готово увек) на врху листе. Насупрот томе, према индексу напредовања, прво место је заузела Индонезија. Како се мери срећа за Магазин говори психолог Александра Јеремић.

За нама је буран викенд у четири земље Европске уније. Разлог су избори – председнички у Румунији и Пољској, парламентарни у Португалу и локални у Хрватској. Највише пажње изазива вест да је у "велеобрту" Румунија добила новог председника, проевропски оријентисаног градоначелника Букурешта Никушора Дана. Он је у другом кругу победио кандидата екстремне деснице Ђорђа Симиона, који је у признао пораз. Симион је у првом кругу освојио, чинило се, непобедивих више од 40 одсто гласова. У другој земљи на истоку Уније, Пољској, за две недеље ће се одлучивати између два најуспешнија кандидата првог круга председничких избора, проевропског градоначелника Варшаве Рафала Тшасковског и конзервативца, директора Института памћења народа Карола Навроцког. Анализирамо резултате гласања у Румунији и Пољској али и телефонског разговора председника САД Трампа и Русије, Путина. Наш саговорник је историчар Владимир Тодић.

Са вама, Јелена Видић.