Таласање - Шетња

Специјални резерват природе " Увац" природно је добро од националног значаја. Око 2/3 резервата налази се на територији општине Нова Варош, док 1/3 трећина припада општини Сјеница. Посебна вредност кањонског тока реке Увац јесу укљештени меандри који нестварно изгледају. Белоглави суп у Србији опстаје још само у том кањону.

Тих птица одавно нема ни у Румунији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Албанији...Србија је одмах после Шпаније највеће њихово  станиште. Од потпуног истребљења белоглави суп је у Србији сачуван само захваљујући максималном ангажовању стручњака из научних установа и удружења као и радника Парка природе и резервата Увац, где је тренутно регистровано око 500 тих птица, 12 пута више него пре 10 година. Ти небески краљеви с распоном крила од скоро три метра, од давнина красе грб Србије. А да не би остали само на грбу, брину чувари.

Они, међутим, тврде да о њима мало ко води рачуна. Сви се, како кажу, бусају у груди због резервата Увац а нико да се запита како је рибочуварима, како се званично зову. Сналазе се помоћу штапа и канапа како би те птице прехранили. Један једини џип, којим угинуле животиње превозе на врх брда у хранилиште супова, распада се.

У том Парку природе,нажалост, се може видети, и ђубре а ни паркинг за аутомобиле и аутобусе није уређен...

Белоглави супови из кањона Увца углавном лете до Израела, Јордана и Јемена, а у Европи до Естоније... Занимљиво је да је белоглави суп по имену Урош Нејаки, једина птица коју је из Пољске, где је залутала као младунче, кући на својим крилима довезла друга птица - она челична. Женка Сара се после неколико година лутања по свету вратила у домовину да нађе дечка.

Белоглави супови су завичајне и верне птице - кад им угине партнер не траже другог. Зато су ретке птице, рекли су у шали њихови заштитници - чувари из Специјалног резервата природе Увац нашој колегиници Наташи Аћимовић.

Уредник и водитељ: Тања Зељковић

Извор слике са насловне стране: www.voders.org