Караван

Ко о чему ми о ономе што нас највише сврби на насловним странама новина, електронских и осталих рекла-казала медијима. Дакако, ради се о прекинутој кошаркашкој утакмици прекјуче, која је завршена јуче ,а данас је већ трећи дан тако да, с обзиром да је свако чудо за три дана, том немилом догађају данас истиче рок за чуђење.

И док једни причају да је то наша брука, други да треба да се кука јер се претерало, трећи имају спаноносну идеју:

Да се успостави нови начин спортских такмичења: да играчи играју без публике, да публика гледа терен на коме нико не игра, да се руководства супарничких тимова грле, љубе и милују, а полиција да задене палице за појас.

И још један предлог: Пошто је Звезди крив Партизан, полицији криви "гробари", Партизану крива власт, Кошаркашком савезу криви Човић и Вујошевић итд итд предлог гласи:

Да престанемо да исправљамо криву Дрину него да кренемо да исправљамо криве играче, криве навијаче, криве тренере, криве кадровике и остале кривине.

И када то све лепо исправимо да почемо да се играмо од почетка тј. као деца: Мир, мир, мир, нико није крив, купус и печење слатко помирење!

Али, где да нађемо печење за толике кривце?

Писац текста: Зорица Алемпијевић

Радио Београд 1, 14.00