Научно поткрепљен трик који ублажава свраб боље од чешања

Чешање места које нас сврби може да оштетити кожу и појача свраб. Уместо тога, покушајте да то место трљате или нежно милујете прстима или меком четкицом за шминку.

Не морате чак ни да додирнете тачно место које вас сврби. Научници су открили да ове технике можете применити на подручје удаљено и до око 1,5 центиметар од места извора свраба.

Ово може бити посебно корисно ако нас је ујео неки инсект или људима који пате од псоријазе, како би избегли појачан свраб и заштитили кожу

Зашто је ово ефикасно

Године 2020, тим истраживача предвођен Тасукуом Акијама, ванредним професором дерматологије и дермато хирургије на Медицинском факултету Универзитета у Мајамију, одлучио је да истражи шта се дешава са нашим телом када трљамо место које нас сврби.

Показали су да миловање коже мишева зауставља сигнал свраба. Миловање је послало снажан контрасигнал који је инхибирао непријатан сигнал – у суштини спречавајући свраб да доспе до мозга.

„Када једном почнете да се чешете, понекад не можете да престанете“, напомиње проф. Акијама. „То се зове 'циклус свраб – чешање'. Ако можете, било би боље да се одупрете. У супротном, долази до оштећења коже.“

Или покушајте са четкицом за шминку. У студији из 2021. године, научници су користили струју да би створили осећај свраба на рукама 61 особе. Открили су да нежно миловање подручја меком четкицом за шминку – и релативно споро, на простору од око два и по центиметра у секунди (брзина коју људи сматрају најпријатнијом) и релативно брзо, на око 18 центиметара у секунди – ефикасно смањује свраб.

Међутим, спорији потез је био још ефикаснији, што је проценат олакшања повећало за 12 одсто. Посебна студија о сврабу изазваном хистамином, објављена ове године, открила је сличне резултате.

Шта се дешава када нас нешто сврби

Бол и свраб се преносе истим танким, релативно споро покретним нервним влакнима. Хистамин, молекул који се ослобађа током алергијске реакције, је класичан окидач свраба који може снажно да активира те сензорне живце. Али постоје и други окидачи, укључујући бактерије, па чак и нешто безначајно што нам додирује кожу.

На пример, имате своју омиљену памучну кошуљу. Она обично не изазива свраб упркос томе што вас тканина додирује свуда. Али ако би та тканина била вуна и имала вишеструке несавршености које би иритирале неколико ситних делова ваше коже одједном, осећали бисте свраб свуда.

То је идеја која стоји иза теорије просторног контраста свраба. Када се мала група нервних влакана коже благо активира у једном одређеном подручју, тај контраст доживљавамо као свраб. Ако се ови живци активирају прејако или на ширем подручју, уместо тога га доживљавамо као бол.

Зашто чешање није добра идеја

Ко није претерао током доброг чешања? У ствари, сам бол је делимично одговоран за то зашто чешање функционише: сигнализација бола надјачава сигнализацију свраба. И често, чешање ослобађа инфламаторне молекуле у кожи које поново покрећу осећај свраба, стварајући зачарани круг.

Ту на сцену ступа нежно трљање. Трљање има смисла јер елиминишете просторни контраст који уопште ствара свраб, али избегавамо било какву трауму коже.

А ево зашто не морамо да трљамо тачно место које сврби: У теорији, нерви из оближњих подручја коже названих дерматоми на крају шаљу (или блокирају) сигнале усмерене ка истом месту у кичменој мождини.

Свраб је „заразан“

Људи који живе са хроничним сврабом, као што су људи на хемодијализи или са стањем које се зове уртикарија, често трљају уместо свраба да не би изгребали кожу. То запажање је навело истраживаче да почну да истражују предности трљања места где се свраб налази.

Чак и ако немате неко основно медицинско стање, да ли вам је читање ове колумне изазвало свраб? Свраб може бити, на неки начин, „заразан“: Студије су откриле да само гледање видео-снимака чешања – или инсеката који пузе по кожи – изазива свраб чак и код посматрача.

Али барем сада знамо шта треба да радимо.