Психолози упозоравају да су нове генерације преблаге према деци, шта је манчмелоу васпитање

Крилатице „Батина није изашла из раја" и „Ко се хвали, тај се не квари" могле би да буду интерпретације чувенијих фраза у режији младих родитеља, посебно миленијалаца, који у страху да не понављају грешке својих родитеља теже потпуно супротном начину васпитања.

Психолог Невена Ловринчевић истиче да раније блискост између родитеља и деце није била нужна.

„Чак се сматрало пожељним да се позитивне емоције не показују. Онда се направио један потпуни заокрет где је код млађих генерација родитеља присутна велика усмереност на емоције и блискост са дететом, а где сада у неким случајевима постоји проблем са постављањем граница", каже Ловринчевићева.

Због хистерије и плача, нарочито у јавности, родитељи често попусте и испуне детету све што пожели. Стручњаци кажу да управо тако подстичу исто понашање. Саветују чврсто и јасно заузимање става, смиреност и сигурност у одлуку. Границе се постављају од најранијег узраста, посебно у прве три формативне године.

Осећај границе

Снежана Анђелић, психолог и психотерапеут, објашњава да се у четвртој години деца социјализују, одласком у вртић, те да тада већ морају да имају осећај границе.

„Наравно, имамо социјални контекст где ће му други поставити границу ако ви нећете, и они ту уче – ово је добро, ово је лоше, ово смем, ово не смем – али кључна улога родитеља је да од најранијег узраста има јасан став. Ако ме удариш, урадио си то једанпут, али то мора да буде: 'Ово ти је први и последњи пут'", истиче Анђелићева.

Они који су запослени у вртићима нове генерације родитеља хвале због отворености, спремности на сарадњу и информисање. Међутим, примећују да многи имају превелика очекивања од деце. Како наглашавају, родитељи од деце од раног узраста инсистирају на додатним активностима које могу да буду веома захтевне.

Миленијалци и васпитање деце – мане и предности

Споменка Дивљан, педагог и психолог у предшколској установи „Радост" у Новим Бановцима тврди да је тренутно актуелан такозвани манчмелоу стил васпитања.

„То значи, дај да задовољим потребе детета за које мислим да их има. Измиче време да га упознам и стварно видим какво је, па да онда дајем подршку која му је потребна, а не да стварам слику о њему у односу на оно што бих ја волела и желела, и у односу на оно што је сада тренд", каже Дивљанова.

Супротно трендовима, стручњаци кажу: „Фрустрирајте своје дете и допустите му да доживи непријатност, јер је она саставни део живота". Презаштићеност деце виде као највећи недостатак савременог родитељства, одустајање од батина као највећу предност.