Пилула уместо вежбања – да ли су научници заиста пронашли лек који мења 10 километара трчања

Истраживачи са Универзитета Архус у Данској објавили су да лек ЛаКе „доводи тело у метаболичко стање које одговара трчању од 10 километара, великом брзином на празан стомак“. Међутим, постаља се питање чак и ако пилула може да утиче на наш организам као физичка вежба, колико је то заиста корисно?

Пре свега, најчешће прихваћен термин за лекове као што је ЛаКе је „миметици“, јер оно што они раде, по правилу, опонашају биолошке ефекте вежбања без потребе да се стварно знојимо. Идеја постоји већ неко време. Године 2008. Институт Салк из Сан Дијега, представио је свету лек под називом ГВ501516 (скраћено 516), који сигнализира кључним генима да сагоревају масти уместо шећера.

У каснијим тестовима на мишевима, пар глодара под надимцима Коуч Потејто и Ленс Армстронг, обојица узгајани на истој исхрани од масног, слатког пелета, обављали су исту количину дневне физичке активности, али је Ленс Армстронг добијао дозу лека 516 – и значајно повећао своју издржљивост, и био много мршавији од свог контролног колеге.

Варијанта 516 брзо је завршила на црном тржишту као забрањени допинг агенс познат као eндурабол, а Светска антидопинг агенција је издала упозорења спортистима да није безбедна – али много више миметика је већ у развоју.

У потрази за леком, откривени миметици

Једињење 14, које је први пут објављено 2015. године, почело је да се развија као начин лечења других болести, пре него што су истраживачи открили да може да смањи ниво глукозе у крви наташте, побољша толеранцију глукозе и подстакне губитак тежине код гојазних мишева. Од тада је урађено више истраживања о Lac-Phe, хемикалији која се обично производи у телу кроз тренинг издржљивости, и новом молекулу познатом као SLU-PP-332, који појачава метаболизам и издржљивост, помажући глодарима да трче 50 одсто даље него што су претходно могли.

Овај молекул, како кажу научници, говори скелетним мишићима да направе промене које обично изазива тренинг издржљивости. То има потенцијал да помогне особама на дијети да одрже мишићну масу током губитка тежине, или старије људиме штити од саркопеније (губитка мишићне масе) јер њихова тела слабије реагују на вежбање.

ЛаКе је још увек у фази развоја и испитује се на лабораторијским мишевима, тако да није сигурно да ће се резултати пренети на људе. Али оно што он производи је да прво подстакне брзи налет лактата у телу – опонашајући ефекат који обично осетимо након тренинга високог интензитета – а затим постепено повећање хемикалије зване бета-хидроксибутират (БХБ). БХБ је кетон, или хемикалија која се синтетише у јетри из масних киселина да би телу обезбедила енергију када нема довољно глукозе – одакле долази појам „трчање на празан стомак“.

Између њих, чини се да ове две промене снижавају ниво слободних масних киселина у крвотоку и такође потискују апетит – што су ефекти које бисте очекивали од вежбања без претходног јела и могу помоћи да се смањи ризик од стања као што су болести срца, мождани удар и дијабетес типа два на дужи рок.

И (опет, код пацова) изгледа да пилула не показује знаке токсичности – за разлику од раних верзија 516, који је утицао на брзи раст ћелија рака код покусних глодара.

Да ли је хемија решење?

Вежба утиче на скоро све системе тела на веома сложене начине које још увек нису до краја истражене. Највећи истраживачки програм посвећен разумевању његовог утицаја на молекуларном нивоу, користећи скоро 2.600 волонтера, је још увек у току. Заједно, многи од горе поменутих лекова могли би да опонашају било који број њих – можда радећи у комбинацији са интервенцијама које су већ одобрила регулаторна тела, као што је оземпик, како би се подстакао низ користи. Али сваки додатак има ограничења: вежбање је искуство целог тела, са низводним ефектима који укључују све, од побољшане густине костију до бољег сна.

Побољшава расположење и самопоуздање док смањује стрес, а чини се да има квалитете који штите од деменције. Сви ови утицаји потичу из сложених интеракција између било којег броја биолошких ефеката – али чак и када би наука могла да их све опонаша са пилулама, било би много теже поново створити психолошке предности трчања пет километара са пријатељима или постизања новог личног рекорда у чучању.

Још увек смо прилично далеко од проналажења безбедних лекова који могу да симулирају најповољније ефекте вежбања на људе, али када постоје, вероватно ће бити најкориснији за људе који су старији, болесни, немоћни или на неки други начин не могу да раде права ствар. Они могу помоћи људима који се опорављају од операције – или астронаутима који, чак и ако вежбају док су у орбити, трпе губитак костију и губитак мишића јер њихова тела мање раде у микрогравитацији.

За нас остале, предности лагане шетње или прегршт чучњева тешко је опонашати са пилулама, а (наравно) лако добити без њих. Једног дана, можда ћемо моћи да вежбамо помоћу таблета – али за сада је много лакше и безбедније обути патике и изаћи напоље.