Читај ми!

Да ли је усамљеност претња за демократију

Једна студија у Немачкој показује да постоје везе између усамљености и склоности ка популизму и теоријама завере. Стручњаци додају да је то ипак само један од разлога што посебно млади све мање верују у демократију.

Да ли је усамљеност претња за демократију Да ли је усамљеност претња за демократију

У Немачкој се усамљеност често описује као тиха епидемија. Најновији подаци Савезног завода за статистику показују да се свака шеста особа старија од десет година често осећа усамљено – то је око 12,2 милиона људи.

Психолози дефинишу усамљеност као перципирани несклад између жељених и стварних друштвених односа и то се разликује од друштвене изолације. Статистике показују да су у Немачкој највише погођени млади људи: четвртина младих између 18 и 29 година каже да се често осећа усамљено.

Министарка за породицу Лиза Паус (Зелени) описала је усамљеност као једно од најважнијих питања нашег времена, не само због ризика за здравље, укључујући већи ризик од срчаних болести, можданог удара, деменције и депресије – већ и због тога што слаби друштвену кохезију.

Студија „Изузетно усамљени“, део пројекта Kollekt који финансира ово Министарство, сугерише да усамљеност може да представља претњу демократији.

Научници су открили везу између усамљености и антидемократских ставова: склоност ка популизму, веровању у теорије завере, ауторитарни ставови и одобравање кршења политичких правила и насиља.

„Ово нису узрочно-последичне везе, али постоји корелација“, рекла је Клаудија Ној, социолошкиња и једна од аутора студије.

Људи који су дуже време усамљени почињу да доживљавају свет негативније, као мрачнији и опаснији – мање верују другим људима, али и свом окружењу и демократским институцијама.

То је проблем, сматра Ној, јер подршка демократији зависи од тога колико снажно се неко осећа повезаним са друштвом у целини.

„Чежња за заједницом је наравно и даље веома јака. У нама је просто дубоко укорењено да вероватно не можемо да преживимо без других“, рекла је она.

Десничарске популистичке или десничарске екстремистичке странке нуде осећај заједништва и истовремено овај наратив страха: 'Придружите нам се, онда ћете бити део наше заједнице'.

Усамљеност је само један од многих фактора ризика

Габријела Гробарцикова (25) каже је да је имала 15 година када се први пут осетила усамљеном.

„Осећала сам се дистанцираном од других људи. Осећала сам да је много људи око мене, али је изостао осећај праве везе“, рекла је за Дојче веле.

Гробарцикова је рекла да није имала стабилан породични живот и да јој је било тешко да одржава дугогодишња пријатељства, али је осећај повезаности пронашла кроз политику. Сматра да и захваљујући томе што су њени родитељи присталице политике левог центра, она није развила антидемократске или екстремистичке ставове.

„Усамљеност је стање у којем постоји снажна, неиспуњена жеља за заједништвом. Ја сам ту жељу остварила кроз политички ангажман и активизам, у локалним заједницама, социјалдемократским политичким круговима.“

Студија Kollekt показала је да је неповерење у демократију широко распрострањено међу младима. Од 1.008 анкетираних старости између 16 и 23 године, свега њих 48 одсто сматра да у Немачкој демократски систем функционише добро, а 40 одсто верује да су политичари у стању да одговоре на изазове будућности.

Да ли је раније било боље?

Међутим, не постоје емпиријски докази који би сугерисали да млади људи данас имају политички екстремније ставове од претходних генерација, каже Бјорн Милбрат, социолог и стручњак за радикализацију међу младима из Немачког института за младе.

„Данас се стиче утисак да млади људи постају све радикалнији. Али позивам на опрез. Увек је било радикалних или екстремистичких покрета младих“, рекао је Милбрат за ДВ.

Он подсећа на талас насиља десничарских екстремиста почетком деведесетих, након поновног уједињења Немачке и на студентски покрет у Западној Немачкој 1968.

Истраживање је показало, рекао је Милбрат, да вероватноћа да ће се млада особа радикализовати зависи од више фактора, а не само од усамљености. У томе могу играти улогу и социоекономска позадина, нестабилан живот у породици, слабо развијено критичко размишљање и изложеност мизантропским ставовима.

„Не постоји само један фактор. Мислим да је то веома важно нагласити јер у јавној дебати често постоји тенденција да се радикализација посматра на веома једнодимензионалан начин, да је Тик-ток један од главних фактора који радикализују младе“, рекао је он.

„Али оно што увек морате да кажете је да су људи посебно радикализовани на Тик-току ако су већ пријемчиви за одређене идеологије или ставове“, додао је Милбрат.

Важно је бити будан по питању екстремизма међу младима, рекао је Милбрат, указујући на Шелову студију младих из 2019. која је показала да око трећина младих има склоност ка десничарском популизму.

„То је био веома алармантан резултат и мислим да је то још увек тако“, рекао је он. „Има избора где Алтернатива за Немачку добија веома значајан проценат од младих људи. То су сигнали упозорења које стално добијамо.“

Младе више укључити у политику

Што се младих тиче, суочавање са усамљеношћу је само један део ширег спектра решења потребних да би се спречило развијање екстремистичких ставова, сматра Милбрат. Ту су кључни политичко и грађанско образовање у школама, свест о историји немачке нацистичке прошлости и осећај утицаја унутар демократског процеса.

Аутори студије Kollekt такође су рекли да политичари и групе цивилног друштва морају да учине политичко образовање доступним свима и да створе више могућности за младе људе да учествују у демократском процесу.

„Мислим да друштво у целини можете учинити свесним – шта заправо значи када генерацији која ће ускоро бити на позицијама моћи кажете да се њихово мишљење не рачуна. По том питању нешто може да се уради", рекао је Милбрат.

недеља, 26. мај 2024.
23° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије