Кристина Тихонова, Мајкрософт: Данас је право питање да ли је етички не користити вештачку интелигенцију

Да ли ће вештачка интелигенција ускоро постати наш сарадник, ментор или можда супарник? Може ли етика да држи корак са брзином иновација и да ли ће критичко мишљење постати највреднија људска особина дигиталног доба? У времену када Copilot организује посао, а агенти доносе одлуке, остаје питање — шта је то што људску креативност чини незаменљивом? И шта значи бити професионалац у свету у којем вештачка интелигенција већ пише код, анализира податке и учи из наших грешака?

Кристина Тихонова, Директорка Мајкрософта за кластер земаља Југоисточне Европе, више од две деценије ради у технолошкој индустрији и води тимове који спајају иновације и пословну стратегију. У разговору за РТС портал говори о границама између човека и алгоритма, о одговорној употреби вештачке интелигенције и о улози Србије у новој дигиталној економији.

Да смо вам понудили да овај интервју води четбот, да ли бисте то прихватили?

Искрено, знам да је то провокативно питање, али мене увек води радозналост. Тако да, заправо, не бих имала ништа против да пробам, само да видим на шта је технологија способна. Али, искрено, за овакав тип интеракције увек више волим људску интеракцију, јер све зависи од тона разговора, од хумора.

Четбот може да „глуми“ емоције, тако да може да звучи емотивно. Мислим да ћемо видети много занимљивих ствари, али ми овде не говоримо само о технологији, већ и о томе како одговорно треба да је користимо.

А да ли размишљате о томе да вас једног дана четбот замени, да одговара у ваше име? Шта мислите о томе?

Мислим да ми у Мајкрософту никада не размишљамо о томе да AI замени човека или да замени људску домишљатост и интелект. Ми размишљамо о томе како да појачамо, проширимо људске способности. Али волела бих да се вратим корак уназад и почнем од граница, јер сам већ споменула одговорну употребу технологија.

Веома је важно које границе себи поставимо и дефинишемо довољно рано, пре него што уопште почнемо да развијамо производе и пре него што их унапредимо. Те границе су суштинске.

Пошто Мајкрософт већ дуго улаже у AI, заправо неколико деценија, ми смо дефинисали неке кључне принципе које називамо принципима одговорне вештачке интелигенције или етичким AI принципима, и то још пре него што се појавио генеративни AI. Ти принципи су се показали издржљивим, нису се мењали годинама, што показује да су то заиста исправне ствари којих треба да се држимо.

Тих принципа има шест: прво, правичност – AI је добар онолико колико може да унесе више правичности у систем и да омогући да човек донесе праведнију одлуку.

Друго, поузданост – систем мора бити поуздан и безбедан.

Треће, приватност и безбедност – то се само по себи подразумева, зар не? Систем треба да буде заштићен од напада, на пример, и да поштује приватност корисника.

Затим инклузивност, односно укључивост – AI би требало да буде доступан различитим генерацијама, јер може да буде теже за старије или може ненамерно да искључи неке групе ако је, на пример, обучен на скупу података који није довољно репрезентативан. И затим транспарентност и одговорност.

Транспарентност је занимљива, јер значи да ја као корисник технологије желим да разумем и имам право да разумем како она функционише.

Дакле, који је алгоритам иза тога, који је „decision tree“, зашто добијам овај, а не неки други одговор. А одговорност значи да компанија која има и развија AI решење мора бити одговорна за то како оно ради.

Транспарентност није нимало лака ствар, јер већина корисника уопште није у стању да разуме алгоритме.

Није лако, али мислим да је ипак важно да, ако желите да искористите то право, имате и ту могућност и ту прилику.

Ипак, када откријете да можете да направите AI агента који може да замени човека у неком конкретном послу, да ли бисте то урадили по сваку цену? Или бисте стали и разговарали мало о томе да ли је то уопште неопходно? Другим речима, ако постоји могућност, да ли бисте је увек искористили?

Погледајте, мислим да су принципи да човек увек мора бити у контроли веома важни. Даћу вам пример са агентима, јер су агенти сада, у суштини, нови талас AI-ја. То више није само „prompting“, није само асинхроно – да поставим питање па добијем одговор од четбота. Ово је синхроно – ја дајем задатак.

На пример, у мом свету, као лидера продаје, могу да направим агента који ће ми сваког понедељка ујутру дати извештај о томе како се променио мој „sales pipeline“, без да га сваки пут посебно „promptујем“. То је, у суштини, шта је агент. Али ја га користим, ја га тумачим, ја доносим одлуку.

А што се граница тиче – недавно смо направили и објавили на Ignite-у прошле недеље Microsoft Agents 365, што је заправо ниво „observability“-ја и ниво контроле, тако да, које год агенте да креирате, па чак и ако их користите као своје дигиталне колеге – рецимо, имали сте одељење од пет људи, па направите десет агената, сада имате „одељење“ од петнаест – то проширује капацитет одељења.

Али увек желите да имате ниво надзора и управљачки слој, што управо Agents 365 пружа.

Али ако тих пет агената може да замени, на пример, пет људи, тако да имате пет људи и пет агената – да ли бисте онда ипак ишли на то? Мислим, кад размишљате о развоју, не питам вас сада као менаџера, већ као некога ко ствара агенте. Да ли бисте рекли: ако можемо да направимо агента, треба да га направимо, без обзира да ли замењује људски посао?

Не. У ствари, ми мислимо да човек и даље треба сам да ради одређене ствари. Замислимо, рецимо, професију новинара.

Можете да користите AI да вам помогне да се припремите за интервју. Можете да користите AI да вам транскрибује интервју. Можете чак да користите AI да вам помогне да обликујете текст пре објављивања. И то не значи да AI замењује вас. То значи да ви постајете способнији када га користите.

Наравно, кад причамо о бизнису, постоје различити сценарији. На пример, ја свакодневно разговарам са компанијама које се муче са тим што немају довољан капацитет софтверских инжењера да би имале већи „pipeline“ и већу брзину развоја пројеката.

Па запослите више инжењера.

Е, то је управо поента. Уместо да запошљавам више инжењера, могу да „надоградим“ своје постојеће инжењере коришћењем агената и AI-ја, тако да им повећам капацитет за, рецимо, 150%. Зато није суштина у отпуштању или замени, већ у повећању капацитета и „интелигенције“ ресурса које имате.

А не мислите ли да ће неки менаџери рећи: „Добро, нећу да повећавам капацитет, мени се свиђа овај капацитет, хоћу само да повећам профит, па ћу да смањим број људи“. И то је могућност – уместо да повећavaju капацитет, они ће смањити број људи, јер су AI агенти много јефтинији од људске радне снаге, или би бар требало да буду.

Мислим да је питање шире. Питање није само како наћи ефикасност. Цела трансформација кроз AI је питање како померате свој бизнис са тачке А на тачку Б, где AI не доноси само ефикасност. Имам утисак да је свет тренутно превише фокусиран само на ефикасност.

Ако погледате на који начин AI доноси огромних 22 билиона долара економског раста, видећете да су само два од четири стуба везана за ефикасност.

Први стуб је како правимо запослене ефикаснијим – већ је позната чињеница да могу да уштедим сате свог рада само користећи Copilot.

Други стуб је како поново осмишљавамо или аутоматизујемо процесе – то је такође везано за ефикасност, иако се у том другом већ улази у процесе који су „customer-facing“, односно у интеракцију са клијентима.

Трећи стуб је како поново осмишљавамо контакт са купцем. И ту већ стварамо вредност – то није само питање трошкова. То је стварање додатног извора прихода, додатне вредности на „top line“ пословања, како ми то зовемо.

А четврти, по мени најзанимљивији и најинспиративнији, јесте иновација – колико можете више да урадите уз помоћ AI у смислу убрзавања иновационог циклуса, убрзавања сваке итерације.

Ако погледамо неке примере фармацеутских компанија и истраживачких компанија, видимо да су оне које користе AI успеле да смање циклус откривања кандидата за лек на дане, уместо на године. Замислите – са година на дане. То није само огромна корист за њих као бизнис, већ је огромна корист и за човечанство. Замислите да имамо нове лекове за лечење рака или рану дијагнозу неких болести.

И онда се у таквим сценаријима питање мења: уместо „Да ли је етички користити AI?“ постаје „Да ли је етички не користити AI?“

Разумем, али многи људи ће се и даље питати, посебно млади – које професије да бирају, јер ће неке сигурно бити угашене због AI-ја. То се дешавало са сваком технологијом – изгубили смо нека занимања, добили нова, вероватно и више нових. Шта бисте саветовали младом човеку или неком попут мене ко се плаши да ће га AI заменити у многим стварима за које мисли да их добро ради?

Да, и мислим да је то одлично питање, јер можемо много да научимо из претходних технолошких циклуса, као што сте рекли. Рецимо, из појаве интернета – тада је, такође, било много страха. Нека предузећа су нестала, али су се појавила нека нова. Ако погледамо Европу, имамо Spotify, Zalando, booking.com.

А ако данас погледате циклус AI-ја, видите да стартапи расту пет пута брже него пре AI-ја. Али, да се вратим на ваше питање, многе вештине ће се трансформисати. Неке вештине ће нестати, али ће још више вештина бити заправо надограђено AI-јем.

Желим да дам пример који је мени веома близак у Мајкрософту, а то је професија софтверског инжењера. Ако би тај концепт био тачан – да AI замењује професију – ми бисмо видели пад потражње за софтверским инжењерима. Али ако погледате податке, отприлике 50% кода данас пише AI. А ако погледате GitHub, 90% GitHub репозиторијума данас је направљено уз помоћ GitHub Copilot-а.

Да ли видимо пад потражње за софтверским инжењерима? Не. Да ли видимо трансформацију посла софтверског инжењера или софтверског архитекте? Дефинитивно да. Јер морате да научите prompt engineering. И даље морате као човек да будете у стању да критички прегледате код, да одлучите које тестове треба да урадите као софтверски инжењер пре него што нешто pustite u продукцију и тако даље.

И да будем врло практична, не говорим о апстрактним стварима. Мислим да је веома симболично што седимо у Развојном центру Мајкрософта у Србији. Данас овде имамо 800 људи. А у последњих 18 месеци запослили смо 230 људи. Дакле, ми растемо и потражња постоји, али се вештине морају трансформисати.

А где образујете те људе о којима говорите – способне да користе све те могућности AI агената?

Погледајте, осим онога што радимо интерно, наравно да нам је стало и до тога како подржавамо друштво, јер сте апсолутно у праву – људе треба повести на ово путовање.

Лако је рећи, али је веома тешко урадити, заиста поново обучити људе. Нова реалност је да морате стално да се преквалификујете и унапређујете током целог живота. То је потпуно другачији концепт у односу на време када сам ја завршавала факултет и мислила: „Добро, сада сам завршила.“ Нема више „готово је“.

Имамо структуру која комбинује глобалне напоре и локалне напоре. Бићу веома конкретна шта то значи. Глобално имамо програме који су широко доступни и многи од њих су бесплатни. То су Microsoft Learn платформа, LinkedIn курсеви за развој вештина и AI Navigator на LinkedIn-у. То су три кључна бесплатна Мајкрософтова програма.

Затим, наравно, увек имамо локалне програме на тржиштима. Посебно овде у Србији, сарађујемо са Петљом на курсевима програмирања у школама. Већ 18 година подржавамо Bubble Cup, што је такмичење, и много других активности, укључујући и рад на томе да се у друштву укључе и мање заступљене групе: Women in AI, women in security, girls hackathons, и такви програми. Мислим да су све то веома релевантне ствари за Србију.

Да ли завидите данашњим студентима због тих алата које имају? Да ли бисте волели да сте их ви имали?

Мислим да је то врло сложено, а у исто време и једноставно питање. Кад се сетим себе на универзитету – завршавала бих факултет у три или четири поподне. У Санкт Петербургу, кад изађете, већ је мрак. Нисам ишла кући, већ у библиотеку, јер сам морала да припремам тезу.

Пошто сам студирала финансије, морала сам да нађем статистичке материјале, неке податке. Дакле, седела сам окружена књигама, покушавајући да нађем релевантне податке и да их препишем.

А данас можете да урадите све то са неколико „promptова“. Да ли бисте у томе уживали, да ли бисте заменили то искуство с књигама и мрачним зимским ноћима у библиотеци овим – са ChatGPT-јем који то може да уради за неколико секунди?

Искрено, свакако бих имала више слободног времена, то је сигурно, јер мислим да сам у једном тренутку била скоро на ивици „burnout-а“.

Онда бисте само добили више теза за писање.

Вероватно, да. Али мислим да је суштински важно да задржимо способност критичког мишљења. Оно што не смемо да дозволимо, и што, у ствари, не завидим студентима, јесте то што је сувише лако узети било који резултат и помислити „то је у реду“, а то не мора бити тачно.

Треба имати критичко расуђивање о резултатима.

Да, али ви сте имали интернет, који ваши родитељи нису имали. Они би рекли да је вама било много лакше.

Да. Али, као и са сваком технологијом – имате користи и недостатке.

И, као у мом ранијем примеру, само треба да водимо рачуна да се ти недостаци држе под контролом, на пример уз принципе одговорне вештачке интелигенције. А да се користи искористе до максимума. За мене „максимум“ не значи да се зауставимо на нивоу ефикасности или продуктивности; треба да идемо даље – до стварања додатне вредности за кориснике, до иновација.

И већ имамо примере у Србији, у више домена. Почев од Stada-е, односно Хемофарма, једног од мојих омиљених клијената овде. Они користе Microsoft Copilot 365 за продуктивност, али не само за продуктивност, већ и за пословне процесе, јер користе Copilot за чување и организовање документације о производима. Или, на пример, у државној управи, где Канцеларија за IT и безбедност користи Security Copilot да се заштити од сајбер претњи.

Ако размислите о тој страни AI-ја, да може да вам помогне и да будете заштићени, то је огромна вредност, јер сајбер-безбедносне претње расту невероватно брзо.

Ипак, све је то још увек у раној фази – цела ствар са AI-јем. Да ли мислите да је тренутно хајп већи од добити?

Опет, волим да будем ослоњена на податке, јер сам веома „data-driven“ особа. Прво, не бисмо смели да потценимо чињеницу да смо у последње три године, од тренутка када је почео генеративни AI, постигли више напретка него у деценијама пре тога. Тренутно је AI технологија која се најбрже развија и најбрже усваја.

Према IDC-ју, већ сада имамо око 1,2 милијарде корисника. То је чињеница. Затим, са друге стране, генеративни AI је, како ми кажемо, „general purpose technology“ – технологија опште намене. Могу да је упоредим с електричном енергијом – технологијом опште намене која се показала као огроман покретач економског раста. Али проблем је у томе што, да би донела економски раст, мора да буде широко усвојена.

Мора да се „дифузује“, како ми кажемо – да се прошири. А ако погледате дифузију AI-ја, она је врло неуједначена. На пример, Србија је негде у средини, око 19,7%, што није лоше, али има простора за напредак. Северне земље, попут оних у северној Европи, изнад су 40%. Дакле, с једне стране видите поделу, али исто тако видите да може да се извуче вредност – јер постоје земље које извлаче више вредности.

Хоће ли се та подела још повећати? Мислим, с AI-јем, с државама које могу да финансирају развој AI-ја и онима које не могу да уложе толико новца, да ли ћемо добити још већи јаз између богатих и сиромашних него што га имамо данас?

Мислим да је то добро питање које треба да поставимо себи, јер је у великој мери све у рукама сваке појединачне државе. Имамо одличне примере земаља које нису биле на челу IT развоја, или нису имале ни значајан рачунарски капацитет, попут Уједињених Арапских Емирата, а данас су број један по дифузији AI-ја.

Да, они имају новац да инвестирају. Али многе земље имају новац да инвестирају, а немају намеру. И тај пример такође имамо.

Да ли бисте, на пример, очекивали да афричке земље напредују у AI-ју ако имају основне проблеме, па не могу да улажу ни у основне ствари? Зар неће онда пасти у још гори положај него сада? И већ сада имамо огромну поделу између богатих и сиромашних.

Мислим да нова технологија заправо пружа прилику да се „прескоче степенице“ – да се „leapfrog-ује“. То је управо та шанса. Наравно, за UAE можете да кажете да имају другачије ресурсе, али су успели да направе тај искорак.

И ви такође можете да направите искорак ако правилно усмерите инвестиције и намеру. Даћу вам једноставан пример: много се и даље улаже у „on-prem“ инфраструктуру. Хајде да се запитамо – да ли је то инвестиција за будућност? Да ли она омогућава да се направи „leapfrog“? Не нужно.

Погледајмо други пример из Европе, мени веома важан, јер је део региона за који сам надлежна – Грчка. Сетимо се где је Грчка била економски пре десетак година. Сећам се свих оних расправа – да ли ће економски колабирати или не.

Они не желе да се тога сећају.

Вероватно. Али, искрено, ја сам веома често у Грчкој и видим напоре које су уложили – прво у „cloud first“ политику. Направили су министарство које надгледа целу дигиталну трансформацију. Увели су cloud first политику за коју, заиста, искрено, у сваком разговору са званичницима ЕУ кажем да је једна од најбољих.

Због тога су привукли велике инвестиције, укључујући и инвестиције Мајкрософта. Дакле, све је ствар намере – да ли земља жели да искористи ту прилику или не. Постоји шанса, постоји прилика.

А шта је са Србијом?

Мислим да је, као што сам рекла, Србија негде у средини. Добро је позиционирана. Прво, ИКТ сектор има веома велики удео у економији. Како је данас рекао и Михаило Јовановић на Synergy-ји, ове године је, први пут, нето извоз ИКТ сектора достигао 4 милијарде долара. Извоз ИКТ-а постао је велики, највећи, да кажемо, допринос економији. То је добар почетак.

Друго, геополитички положај – између Запада и Истока, повезаност са земљама – мислим да је и то важан фактор. Треће, таленат. То је, иначе, и разлог што овде имамо развојни центар. Немамо много других развојних центара у Источној Европи, а у мом региону југоисточне Европе ово је једини. Дакле, састојци постоје, али потребна је и намерa.

Мислим да имамо неке веома добре пројекте, имамо добре покушаје, али потребно је још напора да се уклоне блокаде. Да се обезбеди да постоји одговарајућа политика, да постоји модерна cloud и data инфраструктура, да су подаци у cloud-у и, наравно, да постоје континуирани напори у образовању, преквалификацијама, унапређивању вештина.

Једно пословно питање, пошто сте ви више на пословној страни. Да ли у Мајкрософту постоји страх од пуцања AI балона? То је нешто о чему многи сада говоре, јер се огромне суме новца улажу у AI с великим очекивањима. Неки кажу да је ситуација слична ономе што се дешавало са интернетом 2000. године.

Погледајте, мислим да нико од нас, наравно, нема „кристалну куглу“ и видећемо шта ће бити. Али, опет, ако погледамо шта је реалност, просечан ROI, дакле поврат на инвестицију у AI, у великој мери је позитиван. За сваки уложени долар добија се 3,7 долара поврата. То је чињеница. То је економска чињеница, не Мајкрософтова, већ из независне студије, мислим да је био IDC.

То је прво. Друго, ако погледате различите компаније – данас око 68% компанија користи AI. Реалност је да је њихов ROI врло различит. То је ситуација у којој вам просечна температура не даје стварни увид – просек је висок, али има оних који су много изнад и много испод.

Постоје брзи усвајачи, „fast adopters“, са три пута већим ROI-јем у односу на споре усвајаче. То значи да споре усвајаче понекад инвестиције у AI коштају новца. Добра вест је да данас већ знамо шта је потребно да бисте постали „fast adopter“. Ми те компаније зовемо „frontier firms“ или „frontier companies“. И ми тежимо да и сами будемо frontier, али то није лако, јер долазимо с великим наслеђем и дугом историјом.

Неколико кључних карактеристика тих „frontier“ фирми, због којих имају три пута већи ROI, недавно је објавио и Мајкрософт. Једна од њих је усвајање AI-ја у просеку у седам различитих сценарија. И тих седам сценарија иду даље од саме продуктивности о којој смо причали. Барем би требало да додирну кључне пословне процесе или процесе и операције усмерене ка клијентима.

У реду, а сада са позитивне стране – могу ли да вас питам који вас пројекат заиста узбуђује? Не мора нужно да буде AI, али може да буде. Ви прилично добро знате шта ради Мајкрософт и шта други раде. Дакле, шта вас заиста инспирише?

Мислим да не морам да идем предалеко. Волим наш Copilot, јер, искрено, сада почињем дан с Copilot-ом и завршавам дан с Copilot-ом. Користила сам га да се припремим за овај интервју, јер имам много увида, а понекад не могу да се сетим свих података, па онда поставим „prompt“.

Невероватно је не само то што свако може да користи Copilot, већ и колико је напредовао. Ако погледате само најновија саопштења са Ignite конференције прошле недеље у Сан Франциску, сада имамо Copilot заснован на ономе што зовемо Work IQ – то је ниво интелигенције где систем разуме вашу улогу, ваше везе са колегама и организацијом, разуме ваше радне токове и чак памти ваше недавне разговоре.

На пример, ако често питате Copilot: „Can you make me sound less formal?“, он ће то запамтити. И онда ће вам креирати персонализовано искуство. То значи да ће искуство мог колеге са Copilot-ом бити мало другачије од мог. То је једна промена.

Друга промена која долази јесте то што смо наш Security Copilot директно додали у Microsoft 365 Copilot, јер, као што сам већ рекла, видимо стални раст сајбер-претњи. Security Copilot има користи од трилиона сигнала о претњама које Microsoft свакодневно обрађује.

Тако да он заправо ствара много заштићеније окружење за вас. Треће, добијате већу слободу када је реч о моделима – било да је у питању Copilot или било који други AI производ. Сада у Copilot-у можете, на пример, да се пребаците са OpenAI модела.

У оквиру OpenAI-ја, наравно, можете да кажете: „Желим да користим GPT-5“ или „Желим да користим претходни модел“, и то све унутар Copilot-а. Али можете да се пребаците и на други модел – рецимо, да кажете: „Желим да користим Anthropic као LLM у свом Copilot искуству.“

Мислим да је та флексибилност сјајна и да је велика конкурентска предност Мајкрософта, јер укупно имају око 11.000 модела у каталогу. Тако да можете заиста да иновирате под сопственим условима.

Хоћете ли ме са свим тим алатима учинити лењим? Они могу да ураде фантастичне ствари за тренутак. Могу имати превише слободног времена и једноставно, стварно постати веома лењ.

Ок, можда би требало да постанемо креативнији у томе како користимо време.

Да, и то је једна од могућности. Шта је AI Pivot? То је нешто што је, колико разумем, Microsoft увео као термин.

У суштини, то значи да се претварамо у интелигентно друштво. Мислим да то називамо следећом револуцијом, као и претходне индустријске револуције, јер, ако то веома поједноставим, добијате интелигенцију „на дохват руке“.

Зато говоримо о AI-ју као о технологији опште намене. А ако погледате историју човечанства, није било много технологија опште намене. Зато ће ова технологија имати широко усвајање. Мислим да ћемо понекад видети AI, а да нећемо ни препознати да је то AI – у добром смислу.

На пример, у Excel-у ћете видети предлог: „Да ли желите да користите ову формулу?“ То је AI, али нећете нужно размишљати: „Ово је AI“. Биће ту, биће инфузиран и уграђен у све.

И за крај, овде сте и на конференцији Synergy 2025. Која је главна порука коју бисте желели да пошаљете или главна порука коју сте ви добили са ове конференције, а коју бисте поделили са свима – лидерима, професорима, програмерима, студентима?

Порука је да смо ми већ 23 године овде у Србији и да верујемо да се српска домишљатост, подаци које имате и ваша креативност могу претворити у конкурентност, у конкурентне производе.

За то су потребни координисани напори у политици, модерни cloud и безбедносни системи и, наравно, напори у стицању и развијању вештина. Мислим да ми, као Microsoft, желимо да будемо партнер на сваком кораку тог пута.

(за транскрипцију, превод и уређивање овог интервјуа коришћени су AI алати)