Кина против САД – ко ће победити у глобалном технолошком рату и којим путем Србија треба да иде

Појава нових модела вештачке интелигенције из Кине довела је у питање уверење да је Америка неприкосновени лидер у области нових технологија. „DeepSeek", до скоро анонимна кинеска компанија, објавила је језички модел који је бољи или на нивоу најбољих америчких четботова, што је довело до пада цена акција западних технолошких компанија. Која земља је бржа у трци развоја вештачке интелигенције и какве то економске, војне и стратешке предности доноси?

Америка је у трци развоја вештачке интелигенције била цео круг испред Кине. Ипак, чини се да Кина жели маратон како би у технолошкој трци била победник. Лансирањем DeepSeeka, који је јефтинији и према тестирањима, бољи или на нивоу најбољих америчких четботова, упркос санкцијама на увоз америчких чипова, уздрмао је Силицијумску долину.

„DeppSeek је на тестирања у неким сегментима, попут математике или програмирања, и бољи од ChatGPT-a и других америчких модела ВИ. То је показало да се са вишеструко мање новца и хардвера може постићи исто или више него што су то учиниле америчке компаније. То је направило буру на њујоршким берзама“, истиче Горан Белановић, новинар Интернет портала РТС-а.

Признање долази и од конкуренције. Извршни директор „Мајкрософта" сматра да је DeepSeek импресиван како у погледу отвореног кода, тако и у ефикасности решавања задатака. Кинески стручњаци поручују да су америчке санкције изазвале контраефекат.

„Наука и технологија су увек на челу стратешких такмичења и ривалства међу великим силама. Ако пажљиво погледате видећете да су сва америчка потискивања кинеске високе технологије дала супротан ефекат, што је Кину учинило веома ретком земљом у свету са неамеричким целим технолошким ланцем, земљом високог производног капацитета са комплетним ланцем снабдевања“, наводи Шен Ји, професор Међународне политике на Универзитету Фудан.

Ипак, САД се и даље сматра центром технолошког света. Гугл и OpenAI лидери су вештачке интелигенције.

„Ми смо предстравили нашег новог агента. Заснива се на 'дубоком учењу‘. Мислим да је ово једна од најбољих ствари које је OpenAI покренуо. Може брзо да уради сложене истраживачке задатке, задатке које би људи радили од 30 минута до 30 дана. Агент може да прегледа веб, да скенира текст, слике, ПДФ-ове“, објашњава Сем Алтман, директор OpenAI-а.

„Објективно гледано, комплетна технолошка револуција, интернет, све оно што данас користимо настало је у САД након Другог светског рата. Американци су пионири у томе, њихова технологија је одлична, ми је користимо сваки дан али је питање како да одрже тај темпо развоја са Кином што сматрам да је скоро немогуће постало“, истиче Милош Јовановић, струћњак за информациону безбедност.

У корак са светом мора и Србија. Недостају стручњака, али и већи број података за тренирање модела ВИ. Кључна реч је – дигитализација.

„Ми морамо да развијемо наш језички модел везано за ВИ. Да дигитализујемо комплетне архиве универзитета и библиотека да би смо могли да тренирамо оно што се дешава. Потребни су нам ресурси на српском језику јер на основу тога можемо да тренирамо системе ВИ“, додаје Јовановић.

Почетком године Влада је усвојила Стратегију развоја ВИ до 2030. Употреба те технологије у Србији још је у почетној фази.

Ко побеђује

„Двадесетпрви век ће апсолутно обележити развој вештачке интелигенције и даљи технолошки развој, попут процеса аутоматизације, између Кине и САД“, каже стручњак за информациону безбедност Милош Јовановић.

Према његовим речима, технолошки рат између две највеће силе почео је још пре 20 година, а један од кључних момената био је 2009. године када је кинеска влада одлучила да блокира све америчке сервисе у Кини, због чега је убрзана стратегија дигиталног суверенитета

Други кључни тренутак одиграо се 2012. године са технолошким компанијама „Хуавеј“, ЗТЕ и другим, а такође важан тренутак одиграо се и 2018. године када је дошло до великих трзавица између Вашингтона и Пекинга због 5Г технологије.

„Ово сада је само наставак свега. Кина је неупоредиво мање новца уложила за развој модела Deepseek, само шест милиона долара, док је са друге стране процена да је 18 милијарди долара уложено у развој ChatGPT-а“, наводи Јовановић.

Кинеске компаније су кренуле и да се такмиче међусобно, па је тако „Алибаба“ представила нови модел ВИ – Qwen 2.5.

„Тестови 'Алибабиног' модела су заиста импресивни, па је сад дошло до ситуације да се надмећу унутар земље. Због санкција на извоз напредних чипова, потребних за развој модела ВИ, Кина је приморана да се такмичи унутар земље што диприноси да њихови модели буду још бољи. Кина је такође почела да развија и сопствени хардвер и чипове за обраду“, истиче Јовановић.

Европска унија изгубљена у четбот револуцији

Јовановић каже да на нивоу Европске уније као ширег механизма нема свеобухватне стратегије технолошког развоја. Ипак, на нивоу појединачних држава постоје неки помаци.

„Занимљиво је да Француска има свој модел Мистрал, који је уже и стручно постављен, али је конкурент ChatGPT-ју и кинеским моделима“, додаје Јовановић.

Како каже Шен Ји, професор Међународне политике на Универзитету Фудан, наука и технологија су увек повезане са политком и на челу су стратешких такмичења и ривалстава великих сила.

„Почевши од 1949. године, у процесу оснивања и развоја Кине, наша научна република је увек водила трку. Наћи ћете да су сва америчка потискивања кинеске високе научне технологије дала супротан ефекат, што је Кину учинило веома ретком земљом у свету са целим неамеричким технолошким ланцем, земљом високог производног капацитета са комплетним неамеричким ланцем снабдевања. У могуц́ности смо да производимо јефтиније и поузданије чипове“, каже Шен.

Са њим се слаже Јовановић, посебно са тиме да Кина има заокружен технолошки суверенитет – сопствену производњу чипова и хардвера и софтверских модела.

Кина је од 2020. године прва на свету по броју дипломаца и патената у области високе технологије.

Када се говори о ЕУ, она нема заокружену стратегију.

„Нити се прича о развоју јединствене технолошке инфраструктуре за ВИ, софтверским решењима, нити о било чему што је конкретно важно за технолошки развој и сувереност континента“, наводи Јовановић.

Србија мора да развије сопствени модел

Кључно је због образовања, науке и суверенитета да Србија развије сопствени модел четбота.

„Имамо стручњаке, имамо људе који то могу да покрену, али је за то потребна одлука на највишем нивоу. Држава мора да стане иза тога јер је то стратешки приоритет“, сматра Јовановић.

Подсећа и да је вештачка интелигенција дефинисана као стратешка област за очување националне безбедности једне државе.

„Потребно да развијамо језичке моделе. Имамо дата центар у Крагујевцу, ти ресурси треба да буду стављени на располагање академској заједници, привреди и да тренирамо наше моделе ВИ. Пуно се прича о стратегијама, а нама су потребна конкретна решења“, истиче Јовановић.