Вештачка интелигенција треба да нам буде савезник, а не противник

Употреба вештачке интелигенције у компанијма у Србији још је у почетној фази, са 34 одсто компанија које имају искуства у њеној примени, показују последња истраживања. Највећи проценат бележи се у сектору информационо-комуникациних технологија, где 60 одсто фирми користи ВИ. Стручњаци упозоравају: у будућности нема привредног раста без примене нових технологија.

Од непознанице до најчешће коришћеног појма савремене економије – то је пут који је вештачка интелигенција прешла за неколико година. Скоро да нема области где није нашла примену. Највише у сектору телекомуникација.

„У последње време радимо на тзв. агентској ВИ, односно, изградњи агената који опонашају послове правих људи. И то најчешће оне послове који су генеречки и које ВИ може лако да обради. Прави пример за то су банкарски саветници где причом са агентима који је направљен од ВИ можете да се информишете о томе да ли можете да добијете кредит, који папири су вам потребни, како они изгледају“, каже Анђела Ћулибрк, менаџер производа.

Међународни монетарни фонд смањио је прогнозу глобалног привредног раста до 2030. године указујући да може бити знатно испод историјског просека ако се не спроведу реформе за повећање продуктивности запослених уз употребу вештачке интелигенције.

„Тај проценат у Србији је преко 30 одсто и много већи проценат је великих компанија, најчешће су то мултинационалне корпорације које су пристуне овде, а како се смањује величина компанија тако се смањује и број компанија које су имале мање прилике да примене ову технологију“, објашњава Коста Андрић, извришни директор ICT хаба.

ВИ већ утиче на продуктивност

Влада је почетком месеца усвојила нову стратегију развоја вештачке интелигенције до 2030. године. Фокус је на правној регулативи и олакшицама за предузећа која желе да примене вештачку интелигенцију у пословању.

„Наш савет је да компаније нађу реалан пример како то може да утиче на пословне процесе. Треба пронаћи средства, а онда оснажити људе да користи ВИ али мислим да све почиње од људи који воде компаније, да се не плаше, да буду радознали и мислим да треба да се присете времена када смо имали интернет, па смо се плашли, имали смо мејл, па смо се плашили, а видимо да данас и те како утиче на продуктивност у компанијама“, наводи Андрић.

„Да би похранили моделе ВИ морамо да имамо јако добро структуриране податке и то је највећи изазов. Чак 80 одсто времена на пројекту потрошимо сређујући, обликујући те податке да би могли да буду 'инпут' вештачкој интелигенцији“, истакла је Анђела Ћулибрк.

Анализа ММФ-а показује да вештачка интелигенција погађа скоро 40 одсто радних места, али стручњаци истичу – она је савезник, не противник.