Преминула филмска дива Клаудија Кардинале

Клаудија Кардинале, гламурозни симбол послератне италијанске кинематографије, која је уживала у дугој и богатој глумачкој каријери на филму и у позоришту, преминула је у 88. години, преноси Гардијан.

Одрасла у Тунису у породици сицилијанског порекла, Кардинале се упознала са светом филма 1957. године након што је победила на такмичењу лепоте у Тунису и била награђена путовањем на Филмски фестивал у Венецији.

Њен глас је морао бити синхронизован за њене прве филмске улоге на италијанском језику јер је одрасла у породици у којој се говорило сицилијанским дијалектом.

Њену рану каријеру је такође компликовала тајна трудноћа за коју је рекла да је резултат насилне везе. Родила је сина Патрика у Лондону 1958. године и неколико година га је приказивала као млађег брата док су га одгајали њени родитељи.

Након низа мањих улога, стекла је међународну славу 1963. године када се појавила у филму Федерика Фелинија Осам и по, док је исте године глумила поред Берта Ланкастера у филму Леопард.

У интервјуу за Гардијан 2013. године, Кардинале је упоредила приступе редитеља Фелинија и Лучина Висконтија, који је режирао Леопарда. „Он (Фелини) није могао да снима без буке. Са Висконтијем, супротно, као да радимо позориште. Нисмо могли да кажемо ни реч. Веома озбиљно“, рекла је.

Убрзо јој се отварају врата холивудских продукција и појавила се у хумористичком остварењу Ружичасти пантер, у режији Блејка Едвардса, и у филму Серђа Леонеа Било једном на Западу 1968. године.

Успони и падови

Њена каријера је доживела ударац 1970-их, након што се растала од филмског продуцента Франка Кристалдија да би започела доживотну везу са филмским ствараоцем Паскуалеом Сквитијеријем, са којим је имала ћерку, такође Клаудију. Кристалди је замолила пријатеље и сараднике у италијанској филмској индустрији да је игноришу, што је, на пример, резултирало тиме да ју је Висконти одбио за свој последњи филм, Невина 1976. године.

„Био је то веома деликатан тренутак. Открила сам да немам новца на банковном рачуну“, рекла је Кардинале о том периоду.

Франко Зефирели јој је на крају притекао у помоћ, ангажујући је за улогу у телевизијској мини-серији Исус из Назарета из 1977. године. Затим је наставила да ради са другим европским редитељима, укључујући Вернера Херцога и Марка Белокија.

Кардинале је имала је репутацију жестоко независне, слободоумне жене, која је једном пркосила ватиканском протоколу појавивши се на састанку са папом Павлом VI у мини-сукњи.

Проводећи већи део времена у Француској као пријатељица председника Франсоа Митерана и Жака Ширака, Кардинале се окренула позоришту око почетка овог века, освајајући похвале за своје наступе на сцени.

Наставила је да снима филмове на разним европским језицима до касно у животу, појавивши се у швајцарској ТВ серији Bulle 2020. године.

Добитница награде за животно дело на Берлинском филмском фестивалу 2002. године, рекла је да је глума била сјајна каријера. „Проживела сам више од 150 живота – као проститутка, светица, романтичарка, свака врста жене – и дивно је имати прилику да као глумица мењаш себе. Радила сам са најважнијим редитељима. Дали су ми све", рекла је Клаудија Кардинале.