Одржана комеморација Милораду Милинковићу: Велики човек, пријатељ, редитељ...

Познати редитељ, сценариста и трагач у популарном РТС-овом квизу Потера Милорад Милинковић преминуо је на Божић 7. јануара. За РТС је режирао и написао сценарио за бројне серије међу којима су Казнени простор, Дангубе, Љубав и мржња и последњу Што се боре мисли моје.

Комеморацији су присуствовали председник Србије Александар Вучић, музичар Неле Карајлић, некадашњи директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић, као и редитељи Дарко Бајић и Дарко Николић.

Пошту Милинковићу одали су и глумци Никола Вујовић, Милош Тимотијевић, Исидора Минић, Александар Срећковић, Милош Влалукин, писац Мухарем Баздуљ, менаџер и продуцент Макса Ћатовић и други.

На комеморацији су приказане фотографије и видео-одломци из живота и рада Милинковића, а пуштена је и песма Пут, његовог гот рок састава „Морбиди и мноћи“.

У емотивном обраћању, ћерка Дивна Милинковић се, између осталог, присетила како су заједно гледали серију Убиства у Мидсомеру и како је њен отац у квизу Слагалица „увек знао број“.

„Више неће бити реченице: 'Идем код тате', 'Е, тата где си? Једва чекам да те видим, недостајеш ми'. Како ћу ја без тебе? Нећеш ме више никада загрлити пољубити или певати песме“, рекла је ћерка.

Дивна Милинковић је обећала да ће све радити као њен отац – слушати рок музику, ићи у средњу математичку школу и режирати.

„Реци коју лепу ријеч о нама, сањарима“

У свом обраћању, Карајлић се присетио да се са Милинковићем упознао „ономад, у земљи које више нема“ и да су схватили да им „полице красе исте књиге, грамофоне исте плоче, а биоскопи приказују исте филмове“.

Према његовим речима, био је то „читав један свет, толико широк и толико богат“, да је било логично да Милинковић постане трагач у телевизијском квизу Потера.

„Зближила нас је комедија. Тиме смо описивали свет око себе. И ти и ја смо знали колико је тачна она изрека да се људи без смисла за хумор немају чега плашити. Најгоре им се већ догодило“, рекао је Карајлић.

Милинковић и Карајлић су „припадали генерацији која је снила исте снове, опијене утопијом“, која је постојала једино у њиховим главама и у Милинковићевом стану на корак од Кнез Михајлове улице.

Како је истакао, рад са Милинковићем је био пун смеха и радости, „као да филм није зидање Скадра, већ дечја игра“.

„Никад се више нисам смејао него на снимању Сложне браће. Сећам се, рекао сам ти, да бих био сретан да се гледаоци забављају барем упола онолико колико се забављамо ми док снимамо“, присетио се Карајлић.

Приметивши да је Милинковћ „отишао изненада, без најаве“, као у неком од својих филмова, Карајлић је додао да је „отишао са светога мјеста, из цркве, у светоме тренутку, на Божић, истога дана када је отишао и Никола Тесла“.

„Тако да су све маске пале. Немаш више шта да скриваш. Сад знамо! Божји си човјек! Имаш, очигледно, протекцију горе, па реци коју лепу ријеч о нама, сањарима, да нас мало припазе“, истакао је Карајлић.

Велики човек

Филмски продуцент Миша Могоровић је рекао да је Милинковић био људска и професионална величина, а да га је упознао на свом првом филму Потера за срећком (2005), да би им се путеви укрштали и на Патуљцима са насловних страна (2018) и Што се боре мисли моје (2023).

Могоровић је додао да су били другари „који могу да пију сатима и да се возе стотинама километара, а да опет не заврше започете приче“. Према његовим речима, Милинковић је био један до ретких професионалаца у свету шоу бизнису, који се о својим филмовима „свакавих критика наслушао са ноншаланцијом шоумена“.

„Стајао си чврсто на земљи и радио посао режисера са лакоћом једног врхунског занатлије. Постао си најпрепознатљивији редитељ у нашој земљи. Чак су ти и глумци помало завидели на тој популарности. Ми који смо имали задовољство да путујемо са тобом осећали смо понос због лежерности којом си носио ту славу у сусретима са публиком“, оценио је Могоровић.

Тимотијевић је рекао да је са Милинковићем радио Што се боре мисли моје и предстојећу серију Сумпор, додавши да никада није могао да редитеља ословљава по надимку Дебели, него „увек са Милораде зато што је то прелепо име“.

„Он за мене није био чак Милорад него велики. Велики човек, велики пријатељ, велики редитељ, велик у љубави према глумцима које је обожавао. И није чудо што је отишао на тако велики празник“, рекао је Тимотијевић.

Милинковићев сарадник Драгољуб Стојковић је евоцирао успомене на вишегодишње дружењем са редитељем, рекавши да му је „било важно да може да ужива и да ради оно што воли“.

„Да ли би му ишта значило ово што радимо од прекјуче? Верујем да би. Радовало би га да зна да га људи поштују да се труде око њега, а никад не би признао да чита коментаре од објава о његовом одласку, али би знао, одлично би знао какви су. Да кажем да није био сујетан слагао бих ко пас. Ало опет није превише очекивао од људи. Није био од оних који константно траже пажњу. Било му је важно да може да ужива и да ради то што воли“, навео је Стојковић.