Легенде филмске и музичке сцене које су нас напустиле 2024. године

Домаћа сцена остала је без две музичке легенде. У марту је преминула Александра Слађана Милошевић, а у септембру нас је напустио Борисав Бора Ђорђевић.

Једна од највећих музичких звезда бивше Југославије изгледом, стилом и музиком била је далеко испред свог времена. Енергија и таленат одвели су Слађану Милошевић широм Европе и света.

Као изузетно даровито дете, Александру Слађану Милошевић са само пет година примили су у музичку школу. Већ у 13. постаје вокал и бас гитариста у рок бенду, а са 15 снима прву плочу.

Желела да буде физичар или научник у НАСИ, међутим сингл Ау, ау/Упали светло из 1977. године, који постаје најслушанији на свим радио и телевизијским станицама, усмерава њен живот и каријеру пуну хитова.

Слађана је почела да руши табуе, кад је издала песму под називом Секси дама, која је била забрањена за емитовање на бројним радијским и телевизијским програмима.

Са Дадом Топићем је 1984. године снимила песму Принцеза, која је преведена и на енглески језик, а 1989. године је отишла у САД, где је неко време свирала са групом "Baby Sister".

Радила је и као брокер на берзи, опробала се у маркетиншким водама. У Београд се вратила 1995. године.

Преминула је 26. марта после краће болести у 69. години.

Рок музичар, певач и текстописац Бора Ђорђевић преминуо је у 72. години 4. септембра. Преминуо је у болници у Љубљани у коју је примљен због упале плућа.

Остаће упамћен као један од најплодоноснијих стваралаца рок музике и творац неких од највећих хитова на овим просторима, попут Лутка са насловне стране, Добро јутро, Погледај дом свој, анђеле, Остани ђубре до краја, Када падне ноћ...

Контроверзан, али са бескрајним талентом за писање песама, простим језиком знао је да искаже и најдубље емоције. Од безобразних и енергичних нумера до неких од најбољих балада написаних на овим просторима – Борислав Бора Ђорђевић оставио је неизбрисив траг на српској, али и регионалној музичкој сцени.

Познат по надимку Бора Чорба, рођен је у Чачку 1. новембра 1952. године. Био главни вокал и текстописац састава „Рибља чорба“ од оснивања 1978. године. Пре тога, био је члан група „Сунцокрети“ и „Рани мраз“.

Бора Чорба је био један од најпознатијих музичара српске и југословенске рок сцене, са великим бројем обожавалаца, и упечатљива и утицајна јавна личност.

Истог дана, када и Бора Ђорђевић, преминула је глумица Рада Ђуричин, једна од најзначајнијих југословенских и српских глумица и дугогодишња чланица ансамбла Југословенског драмског позоришта.

Током своје дуге каријере, играла је и у представама Народног позоришта у Београду, Атељеа 212, Звездара театра, КПГТ-а, Битеф театра, Малог позоришта Душко Радовић, Народног позоришта у Нишу и Ужицу, Мадленијанума, и других, мањих и независних позорница.

Рада Ђуричин остварила је велики број улога и у другим медијима, у скоро тридесет играних филмова и у педесет телевизијских продукција. Филм Осма врата донео јој је Дебитантску награду на Филмском фестивалу у Пули 1959. године, а Награду за епизодну улогу у филму Парлог добила је на Филмским сусретима у Нишу 1974.

Синиша Павић, један од највећих југословенских и српских сценариста телевизијских серија, прославио је у јануару 2024. године 91. рођендан, а преминуо је 16. августа.

Сви се слажу да, без претеривања, за Синишу Павића важи оно што је својевремено речено за Балзака: да којим чудом нестане ова земља, а сачувају се његове серије, по њима би се могли реконструисати наши животи.

Дошљаци и староседеоци, породица и комшилук, град и периферија, снови и реалност – супротности су које чине заводљиви свет телевизијских серија Синише Павића.

Свет у ком су заживели Бубулеје, Шурде, Гиге Моравци, Курчубићи и Шојићи обележио је историју телевизије и заувек сачувао документ о времену када су сви они тежили бољем животу. А, пре него што је ико од њих настао, појавила се Вишња на Ташмајдану...

На ТВ Београд први пут се појавио 1971. године с познатом серијом Дипломци. Писао је сценарио за првих 13 епизода серије Отписани, као и 27 епизода Позоришта у кући.

Павић је написао сценарио за 14 историјских ТВ драма: Последњи чин, Време злочина, Човек који је бомбардовао Београд, Мисија мајора Атертона, Одлазак ратника, повратак маршала и других, као и драмских серија Шпанац и Бањица.

Писао је и позоришне представе, романе и филмске сценарије. Аутор је сценарија за филмове: Тесна кожа, Лаф у срцу, Чудо невиђено, Мољац, Нема проблема, Полтрон.

Аутор је најгледанијих ТВ серија у историји РТС-а – од Врућег ветра преко Бољег живота, Срећних људи, Породичног блага, Стижу долари, до Беле лађе, закључно са Јунацима нашег доба.

Легенде светске глумачке сцене

Канадски глумац Доналд Садерланд, познат по улогама у филмовима Дванаест жигосаних, Меш, Келијеви хероји и Игре глади, преминуо је у 89. години након дуге болести. Добитник је бројних награда, укључујући два Златна глобуса, Еми, као и Оскара за животно дело.

Легенда француског филма Ален Фабјан Морис Марсел Делон, познат као „Mушка Брижит Бардо”, био је један од најистакнутијих европских глумаца и секс–симбол са екрана током шездесетих и седамдесетих година прошлог века.

Добитник је награде „Цезар" за најбољег глумца 1985. године.
После дуге каријере која му је донела многобројне обожаваоце и оне који га и нису обожавали – глумац Ален Делон за собом је оставио богато филмско наслеђе, укључујући неке од великих класика светске кинематографије.

Имао је „мрачан" стил глуме, а лице му је, због лепоте, шарма и харизме донелио надимак „анђеоско лице“, иако је Делонова репутација понекад била нарушена његовим често бурним приватним животом.

У септембру, сцену је напустила и Меги Смит, легенда британског глумишта, која се није плашила Лоренса Оливијеа. Дама Меги Смит освојила је два Оскара током своје богате каријере – за улогу у филму Најбоље године госпођице Џин Броди (The Prime of Miss Jean Brodie) 1970. и девет година касније за ролу у Хотелу Калифорнија (California Suite).

Имала је још четири номинације за Оскара, а награђена је осам пута и престижним британским признањем Бафта.

У филмовима о Харију Потеру, Смитова је играла професорку Минерву Мекгонагал, познату по свом шиљатом вештичјем шеширу и строгом маниру са младим чаробњацима у Хогвортсу. У хит драми Даунтонска опатија, играла је Вајолет Кроли, удовицу грофицу од Грантама, великог матријарха оштрог хумора који је увесељавао публику кроз шест сезона серије.

„Сви мушкарци су желели да буду као он, све жене су хтела да буду с њим“ – рекла је о Крису Кристоферсону његова некадашња супруга Рита Кулиџ.

Један од најплодотновијих кантри музичара, познат и по свом глумачком умећу, Крис Кристоферсон преминуо је у 89. години. Талентовани текстописац, обраде његових песама постале су велики хитови, а осим музичке имао је и богату филмску каријеру, од које је најпознатија улога у филму „Звезда је рођена“.

Изузетно талентован, јединственог грубог гласа, познат по емотивности и умешности са речима, Кристоферсон је током деценија постао легенда кантри музике у САД, а многе његове песме постале су хитови након што су их обрадили Џенис Џоплин, Гледис Најт, Џони Кеш и многи други.

Имао је и успешну филмску каријеру, а средином седамдесетих радио је са редитељима попут Мартина Скорсезеа и Сема Пекинпоа, а освојио је Златни глобус за улогу у хиту Звезда је рођена, у којем је глумио са Барбром Стрејсенд.

Квинси Џонс, „васељенски патријарх популарне музике“, преминуо је 4. новембра. Легенда америчке индустрије забаве, продуцент и талентовани музичар, преминуо је у 92. години.

Џонс је прошао пут од талентованог џез музичара до једног од најуспешнијих продуцената у историји поп музике, сарађивао је са са звездама попут Френка Синатре, Арете Френклин па све до Вила Смита и Мајкла Џексона, од ког је направио краља поп музике.

Поред музике, Квинси је радио и у филмској индустрији као композитор и продуцент филмске музике. Његове композиције обележиле су класике попут филма Боја пурпура, за који је био номинован за Оскара, а био је и пионир у промовисања афроамеричких талената у свету забаве. Он је 1968. године постао први Афроамериканац који је номинован за Оскара за најбољу оригиналну песму за The Eyes of Love из филма Banning.

Са укупно 28 освојених Гремија и импресивним бројем од 80 номинација, Квинси Џонс постао је један од најнаграђиванијих уметника у историји музике. Његова страст према музици, уметнички интегритет и допринос индустрији оставили су неизбрисив траг, инспиришући генерације музичара и уметника широм света.