Десет вулкана које треба видети бар једном у животу: Од Етне до „Капије пакла“ у Етиопији

Било да избацују лаву, тутње, експлодирају или тихо цуре, вулкани су доказ да је наша планета жива.

Ерупције могу да изазову разарања и чак да зауставе светски саобраћај, као што је то показао исландски вулкан Ејафјатлајокутл 2010. године. Али вулкани имају и стваралачку моћ – обликују нове пределе и за собом остављају плодна тла.

Вековима су опчињавали људе. Стари Римљани су их поштовали, хиндуси обожавали, а савремени путници им се диве. Писац Жил Верн представио их је као пролаз у подземни свет у свом класичном научнофантастичном роману Пут у средиште Земље.

Упркос опасностима, посматрање вулкана из непосредне близине представља узбудљиво и инспиративно искуство. Осетите како се земља тресе код неких од следећих вулкана и уверите се да на овој планети ништа није трајно и непроменљиво.

Бромо, Индонезија

Довољно велика да у себи садржи читаву пустињу, урушена калдера овог светог хиндуистичког места испуњена је вулканским купама и скривеним храмом који израња из пепељасте равнице. Преко „Мора песка“ може се прећи теренским возилом, мотором или на коњу, а затим се попети уз 253 бетонска степеништа до самог руба активног кратера.

Густи облаци белог сумпорног дима уздижу се високо изнад смарагдне џунгле која га окружује.

Једном годишње хиљаде припадника народа Тенгер пешаче до кратера и у њега бацају дарове – пиринач, поврће, воће, па чак и стоку.

Бромо је непредвидив и опасан вулкан. Тромесечна ерупција 2015. године изазвала је велике економске губитке, а облаци пепела више пута су доводили до обуставе међународних летова.

Национални парк Ласен, САД

Магма испод површине Земље кључа и струји на различите начине, стварајући различите типове вулкана. Штитасти вулкани су широки и ниски, вулкани од пепела стрми и купастог облика, куполасти вулкани заобљени, док су стратовулкани готово савршено симетрични.

Национални парк Ласен на северу Калифорније је једино место на свету где су присутна сва четири главна типа вулкана.

Активан већ три милиона година, парк се налази на додиру тектонских плоча и обилује кључалим блатом, фумаролама и облацима паре у хидротермалној области Бампас Хел.

Снежни врх Ласен пик се огледа у језеру Манзанита, а због обилних снежних падавина, лед се на њему задржава и током лета.

Питон де ла Фурнез, Реинион

Док многим острвима Малдива прети пораст нивоа мора, друго тропско острво у Индијском океану буквално расте. Почетком године хиперактивни вулкан Питон де ла Фурнез створио је ток лаве који је стигао до мора и продужио обалу за чак 190 метара.

Један од најактивнијих вулкана на свету, висок 2.600 метара, покрива око 40 одсто површине овог удаљеног француског прекоморског департмана.

Како се пејзаж стално мења, предео око кратера сваки пут изгледа другачије. Ближе морској обали  постоје древни тунели од лаве настали током претходних ерупција. Њихове зидове украшавају сталактити од лаве, трагови њеног тока и подземне баште сталагмита – упечатљив контраст бујној тропској вегетацији која прекрива већи део острва.

Етна, Италија

Стари Римљани имали су занимљиво објашњење за подрхтавање земље. Веровали су да бог ватре и ковачког заната Вулкан вредно ради у својој ковачници, по коме су касније име добили и сами вулкани.

Изгледа да је посла било много испод највишег европског вулкана, који је активан још од античких времена.

Етна редовно приређује спектакуларне вулканске представе и може се обићи пешице, жичаром, бродом за крстарење или железницом која пружа поглед са свих страна. Зими је могуће чак и скијати или се спуштати сноубордом низ њене падине.

Неплодна вулканска пустиња постепено прелази у густе шуме и плодна подножја испуњена цитрусима, маслињацима и виноградима. Један од најстаријих виноградарских региона Италије, према предању, обрађивао је и сам Бахус, а и данас производи „нектар богова“.

Фуџи, Јапан

Ред и хармонија налазе се у средишту јапанске културе. Стога није чудо што је најпознатија јапанска планина готово савршено симетрична.

Издижући се на острву Хоншу, Фуџи је инспирисао безброј уметника, укључујући и чувеног Кацушику Хокусаија.

Унеско га је уврстио на листу светске баштине због културног значаја, а више од 200.000 планинара сваке године долази да дочека „гораико“ – „часни долазак светлости“, односно излазак сунца са светог врха.

Стазе за дводневни успон отворене су од 1. јула до почетка септембра, а најпопуларнија је рута Јошида, која има највише планинарских домова и медицинских пунктова.

Ол Доињо Ленгаи, Танзанија

Иако је знатно нижи од Килиманџара, највишег врха Африке, један други врх у великој раседној долини источне Африке има посебан значај за народ Масаи.

На обали језера Натрон, каустичног црвеног сланог језера које може да очува животиње као да су окамењене, налази се и духовно и геолошко чудо.

За разлику од других вулкана, из „Божје планине“ тече јединствена карбонатитна лава у облику масних црних потока, која се касније претвара у бели прах и пада попут снега. У зору се из кратера пружа поглед на зидове прошаране пепелом попут пруга зебре.

Ерта Але, Данакил депресија, Етиопија

Стотинама метара испод нивоа мора простире се подручје кључалог блата, сумпорних врела и електрично плавих гасова, које би за милионе година могло да постане дно новог океана.

За сада је то једно од најтоплијих места на Земљи, где се три тектонске плоче раздвајају. Температуре на месту познатом као „Капија пакла“ током целе године редовно прелазе 50 степени Целзијуса.

Они који издрже врућину награђени су незаборавним искуством. Ноћење под отвореним небом у подножју вулкана Ерта Але и ноћни успон омогућавају поглед на Млечни пут изнад светлуцавих фумарола које напаја језеро лаве активно још од 1906. године.

Везув, Италија

Плиније Млађи, сведок једне од најразорнијих ерупција у историји, описао је облак који се уздизао изнад Напуљског залива као стабло бора са разгранатом крошњом. По његовом опису, вулканолози су касније назвали овакве снажне ерупције „плинијским“.

Догађаји из 79. године нове ере заувек су сачувани испод слојева пепела и блата који су прекрили Помпеју и Херкуланум.

Одливци жртава, настали уливањем гипса у шупљине које су остале након распадања тела, изложени су у музејима на отвореном. Уз њих се могу видети мозаици, посуде са житом и еротске фреске из некадашњих јавних кућа, које пружају увид у свакодневни живот Римљана.

Аренал, Костарика

У једном од највећих случајева погрешне процене, показало се да је Аренал много активнији него што је локално становништво веровало. Планина окружена прашумом постала је један од најактивнијих вулкана на свету након ерупције 1968. године.

Експлозије су трајале више од четири деценије, али су данас густе колоне дима замењене тек танким облацима гасова.

Геотермална активност загрева бројне минералне изворе, које су хотели претворили у удобне бањске комплексе. 

Разноврсни екосистеми омогућавају живот готово половини свих биљних и животињских врста које се могу наћи у Костарики. 

Трихнукагигур, Исланд

Улазак у утробу вулкана обично би био сигуран пут у смрт. Међутим, спуштањем 120 метара испод планинског масива Блауфјол у отвореном лифту на челичним ужадима могуће је прошетати кроз комору некада испуњену ужареном магмом и потом безбедно испричати ту причу.

У реткој геолошкој појави, након ерупције пре 4.500 година магма је исцурела из вулкана уместо да се простор уруши или поново испуни. Тако је настала сабласна пећина довољно велика да у њу стане лондонски панорамски точак „Лондонско око“.

Зидови су обојени нијансама заласка сунца захваљујући древним минералним наслагама, док вода ритмично капље са свода.