„Угашени“ вулкани тихо дишу под земљом – крчкају магму за будуће ерупције

Вулкан на полуострву Метана у Грчкој једно је од неколико активних вулканских подручја у овој земљи, део је Хеленског вулканског лука који обухвата и Санторини, Милос и Нисирос.Више од 100 хљада година грчки вулкан је мировао, тако је бар изгледало, али је он ипак "растао" дубоко под земљом. Ситни кристали показали су да се магма тихо стварала између ерупција, навео је тим истраживача у раду који је објављен часопису Science Advances.

Тим вулканолога са ЕТХ Цирих у Швајцарској, дошао је до овог открића мапирањем геолошке историје вулкана Метана у близини главног града Грчке, Атине, током 700 хиљада година.

Вулканолози су открили „цветање“ ситних кристала циркона које се поклапа са најдужим периодом мировања Метане, који је трајао више од 100.000 година, што указује на то да се огромне количине магме још увек стварају.

Варљиво и дуго, лажно мировање вулкана је проблематично јер се прогнозе вулканске опасности заснивају на претпоставци да би неки вулкани могли да се угасе након приближно десет хиљада године неактивности.

Да би поново проценили везу између еруптивне активности и акумулације магме, истраживачи су анализирали узорке стена сакупљене на 31 локацији широм вулкана. Поменуте локације повезане су са древним ерупцијама Метане - историјом врућих и хладних ерупција која траје више од пола милиона година.

„Оно што смо сазнали јесте да вулкани могу да 'дишу' под земљом миленијумима, а да никада не еруптирају на површину“, рекао је главни аутор студије,вулканолог Оливије Бахман са ЕТХ Цириха. 

Метана је најзападнија компонента Јужног егејског вулканског лука , региона вулканских жаришта насталих тектонским плочама које се протежу преко грчких острва. Овај лук укључује вулкан Тера, за који се сматра да је уништио минојску цивилизацију на Санторинију  пре око 3.600 година.

Истраживачки рад вулканолога додаје доказе на чињеницу да мировање вулкана може да буде смртоносно – идеја која је трагично очигледна у многим људским насељима уништеним пепелом, лавом и токсичним гасовима ослобођеним из успаваних, али опасних вулкана.

Вулкан Метана, који је и даље активан, изазвао је више од 31 ерупције, укључујући три експлозивна догађаја, током протеклих стотина хиљада година. Иако је њена хронологија слабо схваћена, најмлађа ерупција је забележена пре око 2.250 година, а њу је забележио грчки историчар Страбон.

Ситни кристали сугеришу да се магма може накупљати под земљом хиљадама година

Ово откриће сугерише да неки вулкани за које научници мисле да су угашени можда то заправо нису, и могло би помоћи у препознавању тихих вулкана који би у будућности могли да еруптирају

„Мислим да свакако морамо почети да преиспитујемо како класификујемо угашене вулкане“, рекао је Разван Габријел Попа, вулканолог са ЕТХ Цирих у Швајцарској.

Мањи вулкани обично се сматрају угашенима ако нису еруптирали у последњих око 10.000 година. Већи вулкани могу имати много дуже размаке између ерупција, јер им је потребно више времена да акумулирају довољно магме за ерупцију.

 Анализе засноване на датирању кристала

Тим је прикупио узорке вулканског камења и тражио циркон, јер се ти кристали формирају у магматским коморама дубоко под земљом. Ерупције их потом износе на површину. Датирањем кристала у више од 1.250 узорака стена, тим је саставио временску линију ерупција Метане дугу 700.000 година.

Вулкан је прошао кроз два главна периода ерупција, први који се завршио пре око 280.000 година и други који је почео пре око 168.000 година. Да је вулкан заиста био потпуно неактиван, тим не би пронашао кристале циркона између та два периода. Уместо тога, највећа количина циркона настала је управо у том периоду мировања. То сугерише да чак и када вулкан делује успавано, дубоко испод површине може бити активан.

Чује се шум као да је „газирано пиће“

"Магма засићена водом могла је да буде одговорна за почетак тог дугог прекида ерупција. Под високим притисцима дубоко под земљом вода помаже да магма остане у растопљеном стању. Међутим, како се магма подиже и притисак опада, вода почиње да излази у облику мехурића", навео је истраживачки тим геолога.

„То је као газирано пиће.Отворимо боцу и сав гас изађе.“ Како водена пара излази, магма почиње да кристалише и очвршћава. На крају постаје толико вискозна да више не може да се уздиже и зауставља се пре него што достигне површину и еруптира.Вероватно постоје вулкани који представљају претњу…“, рекао је Разван Габријел Попа, вулканолог са ЕТХ Цирих у Швајцарској.

"Овакво понашање магме могло би да буде од помоћи да се објасни зашто вулкани еруптирају када еруптирају. Већина магми које уђу у Земљину кору не еруптира, каже она, па ако и други вулкани показују слично понашање као Метана, то би могло подржати идеју да садржај воде у магми делимично одређује да ли ће вулкан еруптирати или не", навела је Кари Купер, геохемичарка са Универзитета Калифорнија.

Повезивање хемије магме са дугорочним животним циклусима вулканских система могло би помоћи истраживачима у предвиђању вулканских опасности и одлучивању које вулкане треба пажљивије пратити.

„Део те процене је и податак колико су вулкани еруптирали у скорије време“, истакао је Адам Кент са Универзитета Орегон Стејт, који није учествовао у истраживању. Додаје да у том смислу, вероватно постоје вулкани који представљају претњу, али се не процењују као такви јер нису еруптирали већ неко време.