Најдужа дивља змија на свету живи на индонежанском острву

Откриће је изазвало велику пажњу због очувања ове врсте гмизаваца. Мрежасти питон назван је Ибу Барон, а на основу података добијених мерењем утврђено је да је дугачак 7, 22 метра и тежак 96,5 килограма. 

Змију, која је тренутно под бригом локалног конзерватора Будија Пурванта, прегледао је Дијаз Нуграха, лиценцирани водич за дивље животиње и спасилац из Калимантана, заједно са Радуом Френтијуом, истраживачем и фотографом природне историје са седиштем на Балију.

Нуграха и Френтиу су отпутовали на Сулавеси пошто су чули гласине о овој змији, желећи да је сами виде и увере се да је правилно документована. Поред мерења помоћу геодетске траке, тежила је и 96,5 кг. Није појела велики плен. Да јесте, тежила би преко 100 килограма.

Добила је име Ибу Барон и придружила се неколицини других змија које је спасао Пурванто. Ибу Барон дугује свој живот њему, који је брзо реаговао када се вест о његовом открићу појавила у децембру 2025. године како би је преузео од њеног проналазача. Пурванто је учинио исто за неколико других змија и сместио их у простране ограђене просторе на свом имању у Маросу.

Сукоби између људи и змија на овом острву судуго били проблем, посебно са великим примерцима попут Ибу Барона. Сматрају се озбиљном претњом за стоку, кућне љубимце, па чак и људе. Неколико људи је било жртва питона последњих година.

Иако ниједан из породице питона није отрован, они су смртоносни јер могу да стегну своје жртве док се не угуше. Због тога, када мрежасти питони уђу у стамбена подручја најчешће буду одмах убијени, а такође су ловљени и због меса.

Нуграха је рекао да се сукоби између људи и змија погоршавају. „Појава ових змија се повећава јер се њихово станиште смањује, а доступност њихове природне хране се смањује, вероватно због криволова. То значи да питони долазе у већи контакт са људима него у прошлости.“

Врсте попут мрежастог питона су такође веома тражене у илегалној трговини егзотичним кућним љубимцима. Мрежасти питони су у просеку најдуже врсте змија, обично достижући између три и шест метара. Највеће јединке су углавном женке.

Што се тиче тежине, постоје змије које их превазилазе. Веће женке зелених анаконди (Eunectes murinus и E. akayima) из Јужне и Централне Америке просечно су дугачке три до пет метара и теже 30 до 70 килограма. Након обилног оброка или трудноће, могу достићи и 300 килограма. Гинисова књига рекорда их препознаје као најтежу врсту змија.

Претходно најдужи научно измерени дивљи мрежасти питон била је женка од 6,95 м, пронађену у Источном Калимантану у августу 1999. године. Иако је било извештаја о још дужим дивљим питонима, документовани докази о овим мерењима су оскудни или непостојећи. Штавише, у већини случајева, често не преживе након што буду откривени, било зато што буду убијени или мистериозно нестану.

Један примерак који се често наводи у историјским записима је мрежасти питон уловљен на Сулавесију (тада познатом као Целебес) 1912. године, за кога се тврдило да је дугачак 10 метара. Неколико историјских приручника о гмизавцима, као што је књига М. В. Ф. Твидија Змије Малаје (1954), помињу питоне који прелазе осам метара.