Када се океан замрачи – шта су тамни таласи који прекрију површину воде

Као што небо које посматрамо са Земље може да буде замрачено тамним облацима,тако и океани могу бити обавијени тамом. Периоди таме нису само пролазне сенке над водом,тамни таласи могу покривати делове океана месецима, са озбиљним последицама за живи свет (екосистем) у дубинама океана, јер нема довољно светлости.

Научници су развили методе на основу којих могу да разумеју концепт који називају „морски тамни таласи“.

Истраживачи сматрају да је ова појава потенцијално катастрофалан догађај који може озбиљно да утиче на морски живот који зависи од светлости.

„Светлост је основни покретач живота и ланаца исхране у морима  и океанима. До сада нисмо имали начин да измеримо екстремно смањење подводне светлости. Овај необични феномен до скоро није имао ни име.Тамни морски таласи дају нам могућност да идентификујемо када и где се ови догађаји дешавају, бацајући ново светло на критичан, али често занемарен феномен“, рекао је морски биолог Франсоа Торал са универзитета Ваикато и Кентербери на Новом Зеланду.

Феномен назван затамњења океана

Већ годинама научници прате феномен који се назива затамњење океана – дугорочни, постепени пад бистрине воде који ограничава количину светлости која може да продре у водени стуб, што је повезано са смањењем шума алги, одложеним цветањем фитопланктона, стресираним коралним гребенима и смањењем тепиха морске траве. 

То је спора и стална промена која траје деценијама. Она не укључује кратке, интензивне, епизодне периоде мрака изазване олујама, цветањем алги и таложењем седимената, који често настају после природних догађаја попут шумских пожара, циклона и клизишта.

Нови рад даје научницима алат за идентификацију ових краткорочних догађаја прилагођавањем оквира које користе за откривање других епизодних океанских догађаја, као што су морски топлотни таласи и хладни периоди. Користили су различите методе како би поставили параметре који дефинишу морски тамни талас (минимално трајање, степен губитка светлости у односу на сезонску основну вредност и дубина на којој се губитак дешава).

Тим научника анализирао је резултате добијене током16 година мерења подводне светлости прикупљених са калифорнијске обале и са новозеландских приобалних локација у заливу Хаураки. Мерења су обављена на дубинама од 7 и 20 метара. Анализирани су и подаци сателитских снимања светлости морског дна у протеклих 21 годину у водама код новозеландског Источног Кејпа.

Између 2002. и 2023. године, код Источног Кејпа је откривено између 25 и 80 морских тамних таласа, који су обично трајали  између 5 и 15 дана. Најдужи период тамних таласа трајао је 64 дана.

Многи од ових догађаја били су повезани са олујним временом, укључујући циклон Габријел из 2023. године. Пристаништа на обали у заливу Темзе, заливу на северу Новог Зеланда, такође су забележила друге тамне таласе повезане са олујама. Други узроци су укључивали загађење површинског слоја земљишта услед крчења шума, шумских пожара и цветање планктона, а потенцијално и радове на изградњи на обали.

Мрачни дани на океанима последица су климатских промена

У екстремним случајевима, на врхунцу неких тамних таласа, степен затамњења можеда доведе до неких од најмрачнијих дана  на океанима у било које доба године. Пад количине светлости може да утиче на екосистеме, од тепиха алги до заједница макроалги и медуза. 

„Чак и кратки периоди смањене светлости могу да оштете фотосинтезу алги, морској трави и коралима. Ови догађаји могу да утичу на понашање риба, ајкула и морских сисара", навео је морски биолог.

Биће потребан даљи рад како би се идентификовале различите врсте догађаја као што су цветање фитопланктона и одлагање седимента, који могу утицати на квалитет светлости на различите начине. Важно је испитати ниво оштећења станишта који се може приписати догађајима везаним за тамне морске таласе. 

„Приобални екосистеми су све више изложени седиментацији изазваној олујама и већој климатској варијабилности. Морски тамни таласи нам помажу да разумемо када су ови системи под акутним стресом. Овај оквир ће бити непроцењив за приобалне заједнице и заштитнике мора којима су потребне тачне информације за вођење доношења одлука", рекао је морски биолог и члан тима научника на пројекту Крис Батершил са Универзитета Ваикато.