Највећа паукова мрежа на свету откривена у пећини на граници Грчке и Албаније

Истраживачи су открили више од 111.000 паукова који и даље проширују оно што се чини као највећа паукова мрежа на свету, дубоко у мрачној пећини на албанско-грчкој граници.

Према студији објављеној у часопису Subterranean Biology, „изузетна“ колонија састоји се од колосалне мреже у делу пећине који је увек у мраку. Мрежа се простире на 106 квадратних метара дуж зида уског, ниског пролаза близу улаза у пећину. Истраживачи наводе да је реч о „закрпи“ од хиљада појединачних, левкастих мрежа.

Ово је први доказ колонијалног понашања код две уобичајене врсте паука и вероватно представља највећу паукову мрежу на свету, рекао је водећи аутор студије, Истван Урак, ванредни професор биологије на Мађарском универзитету „Сапиентија“ у Трансилванији.

„Природни свет и даље крије безброј изненађења за нас. Када бих покушао да опишем све емоције које су ме преплавиле, издвојио бих дивљење, поштовање и захвалност. То мора да се доживи да би се заиста схватило како је“, рекао је Урак за Лајв сајенс.

Овај „арахнидски мегаполис“ налази се у пећини, коју је издубила сумпорна киселина настала оксидацијом водоник-сулфида у подземним водама. Иако су истраживачи открили примамљиве нове податке о колонији, они нису први који су је видели.

Спелеолози Чешког спелеолошког друштва открили су је 2022. године током експедиције у кањону Вромонер. Тим научника је затим посетио пећину 2024. године, узевши узорке паукова са мреже које је Урак анализирао пре него што је кренуо на сопствену експедицију у пећину.

Анализа је открила да у колонији живе две врсте паука – tegenaria domestica, позната као кућни левкасти паук, и prinerigone vagans. При посети пећини, Урак и његове колеге проценили су да има око 69.000 јединки t.domestica и више од 42.000 p.vagans. ДНК анализе за ново истраживање такође су потврдиле да су ове две врсте доминантне у колонији.

Колонија у пећини једна је од највећих икада документованих, а за врсте које је чине раније није било познато да сарађују на овакав начин. T. domestica и p.vagans су широко распрострањене близу људских насеља, али ова колонија је „јединствен случај две врсте које заједнички живе у истој мрежној структури у овако огромном броју“, рекао је Урак.

Уобичајено би се очекивало да кућни левкасти пауци лове P. vagans, али недостатак светлости у пећини може утицати на вид паукова, према студији.

Исхрана паукова заснива се на ситним мушицама које не уједају, а које се хране белим микробним биофилмовима – слузавим наслагама које штите микроорганизме од спољашњих утицаја – насталим од бактерија које оксидују сумпор у пећини.

Сумпором богат поток, који у пећину дотиче из природних извора, испуњава пећину водоник-сулфидом и омогућава опстанак микроба, мушица и њихових предатора, написали су истраживачи у студији.

Сумпорна исхрана паукова утиче на њихов микробиом, који је значајно мање разноврстан него код паукова истих врста ван пећине, показала је анализа садржаја црева. Молекуларни подаци такође су показали да су пауци унутар пећине генетски различити од својих рођака који живе напољу, што указује да су се пећински пауци прилагодили својим мрачним условима.

Урак је истакао да је важно заштитити ову колонију, упркос изазовима који могу произаћи из њене локације на граници две државе. У међувремену, истраживачи раде на још једној студији која ће открити додатне појединости о становницима пећине.