Викенд посвећен птицама – пажљивим посматрањем до очувања угрожених врста

Свака осма врста птица у ризику је од нестанка, показују извештаји орнитолога. Први викенд октобра је период када су јесење миграције птица на врхунцу. Како би се указало на значај очувања птица, већ три деценије у 35 земаља организује се Европски викенд посматрања птица.

На простору Србије гнезди се чак две трећине птица које насељавају Европу и почетком октобра милиони селица напуштају своја летња станишта. Овог викенда птице се у Србији проматрају на 25 локација у резерватима и парковима природе међу којима је и Царска бара код Зрењанина где се бележи 259 различитих врста шумских, ливадских и мочварних птица.

„Сад је време мало проблем, али издржаћемо. Ове године има шта да се види и дефинитивно има више птица него прошле године", рекла је Милица Матић из Старих Бановаца.

„Птице су јако изазовне за фотографисање. Чак и ако је опрема јако добра ипак их је тешко ухватити пошто су оне јако покретљиви организми, тако да и поред добре опреме треба имати и праксу", изјавио је Мирослав Дудак из Новог Сада.

У свету опада популација готово 50 одсто свих врста птица, а оне су важни индикатори средине у којој живимо. Тренутно је 123 врста птица на црвеној листи критично угрожених.

„Најстарији документ који се тиче заштите животне средине који је објавила Европска унија тицао се заштите птица заправо. Тако да су оне фокус наших живота, па и Европске уније“, каже Јелена Анђеловски из Европске куће у Новом Саду.

Миграције су фасцинантан одговор птица на промене у природи и начин прилагођавања на измењене сезонске услове.

„На некадашњим значајним влажним стаништима буквално нема ни капи воде, језера су празна и то је оно што збуњује птице које практично хиљадама година долазе на исте локације да се одморе, да покупе довољно енергије јер многе од њих путују по 10, 12, до 15 хиљада километара на сеоби. Србија се налази на главном миграторном путу птица са севера", рекао је Милан Ружић из Друштва за проучавање птица.

Да је проматрање птица важно говори пример белоглавог супа чија је бројност у Србији уз труд орнитолога од готово одумирања нарасла на 500 јединки у Србији.